Zaključci koje je na posebnoj sednici usvojila Narodna skupština Republike Srpske (RS) imaju za cilj dizanje političkih tenzija jer je većinu njih praktično nemoguće sprovesti, osim onog koji će omogućiti krivično gonjenje predstavnika iz RS u zajedničkim institucijama BiH koji deluju suprotno nacionalnim interesima, odnosno mimo volje vladajuće većine u RS, ocenili su danas analitičari.
Skupština Republike Srpske usvojila je na posebnoj sednici završenoj u utorak u ranim jutarnjim satima 20 zaključaka kojima se ponovo zagovara otcepljenje RS, traži ukidanje OHR-a, odbacuju „bonska ovlaštenja“ visokih predstavnika i traži, i traži vraćanje svih nadležnosti entitetima koje su od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas prenete na nivo BiH.U zaključcima, koji su usvojeni glasovima poslanika vladajuće većine u RS, predvodjenih SNSD-om, traži se i povlačenje RS iz sporazuma o Oružanim snagama BiH, Sudu i Tužilaštvu BiH, indirektnim porezima i svemu onome što su, kako je navedeno, nametali visoki predstavnici.
Predstavnici opozicionih stranaka, kao i bošnjačkih političkih partija u parlamentu RS, ocenili su da su zaključci nesprovodivi i da je jedini cilj njihovog usvajanja dodatno podizanje političkih tenzija u BiH.
Istaknuto je da je lider SNSD-a i ranije najavljivao referendum o samostalnosti RS, kao i odluke o ukidanju Suda i Tužilaštva BiH, ali ih nikada nije sproveo.
Dodik je na Saboru SNSD još u aprilu 2015. godine istakao da će „ukoliko Republici Srpskoj do 2017. godine ne budu vraćene oduzete ustavne nadležnosti, ovaj entitet već naredne 2018. godine raspisati referendum o svom statusu unutar BiH“.
Taj referendum se nije desio, kao što nikada nije sprovedena odluka Narodne skupštine iz jula 2015. godine da se raspiše referendum o ukidanju nadležnosti Tužilaštva i Suda BiH na teritoriji RS.
U novembru 2015. godine parlament RS je odlučio da tu odluku „stavi van snage zbog nepostojanja opšteg političkog konsenzusa za njegovo sprovodjenje“.
Pitanje referenduma o otcepljenju RS, kao i vraćanju entitetima nadležnosti koje su prenete na nivo BiH, ponovo su se našle u parlamentu RS nakon što SNSD nije uspela da, kao izborni pobednik iz RS, udje u Savet ministara BiH.
Početkom avgusta su SNSD, SDA i HDZ BiH postigle sporazum o formiranju vlasti na državnom nivou, ali je taj dogovor propao, jer su članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović uslovili podršku kandidatu SNSD za predsedavajućeg Saveta ministara prihvatanjem Godišnjeg nacionalnog programa (ANP), čijim bi slanjem u Brisel bio aktiviran Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP).
Nakon što je sporazum tri stranke propao, Dodik je najavio „Republika Srpska poduzeti odredjene korake“, uključujući vraćanje nadležnosti entitetima, kao i blokadu rada državnih institucija.
Almir Terzić, urednik u agenciji Anadolija, izjavio je za regionalnu N1 televiziju da od najave Milorada Dodika o oduzimanju nadležnosti državnih institucija BiH neće biti ništa i da je to jasno i samom Dodiku.
„Da Dodik to može uraditi on bi to već uradio. Posve je jasno da je za sprovodjenje takvih zakona zadužena Parlamentarna skupština BiH“, kazao je Terzić.
Prema njegovim rečima, Dodikovi potezi i najave „postaju tragikomični“.
Analitičari upozoravaju da jedan od zaključaka koji je usvojila vladajuća većina u parlamentu RS može biti spoveden.
Taj zaključak se odnosi na izmene Krivičnog zakona RS, kojim se predvidja krivično gonjenje svih predstavnika iz RS u zajedničkim institucijama BiH koji, kako je navedeno, deluju suprotno stavovima Narodne skupštine RS.
Tp praktično znači da bi svi koji u institucijama BiH deluju mimo volje vladajuće većine u RS mogli biti označeni „izdajnicima nacionalnih interesa“ i krivično gonjeni.
Jedan od usvojenih zaključaka parlamenta RS obavezuje srpske predstavnike u parlamentu BiH da ne učestvuju u izmeni Poslovnika o radu Predstavničkog doma parlamenta BiH, Doma naroda i Saveta ministara, kojim bi se „smanjio broj predvidjenih srpskih glasova i glasova iz RS za donošenje odluka iz njihove nadležnosti“.
Ovakav zaključak usvojen je, kako se tvrdi, zbog inicijative SDS-a i PDP-a za deblokadu rada parlamenta BiH, pri čemu u novoj skupštinskoj većini na državnom nivou ne bi bilo SNSD-a i HDZ BiH.
Za sve oduke Predstavničkog doma potrebno je pet poslaničkih glasova iz RS, tzv. entitetska većina, koja bi postojala i u ovom slučaju, s tim što bi peti poslanik bio iz SDA, biran na teritoriji RS.
Beta
