Novosti online

Речи треба да буду јаче од музике

Најновији албум Зорана Кикија Лесендрића и „Пилота”, назван попут култног Кјубриковог филма „Широм затворених очију”, биће вечерас представљен у београдском клубу „Синема”.

На овом, 11. студијском албуму налази се 11 песама и то – песама о љубави. На питање шта види у музици широм затворених очију, популарни Кики каже да су му сан и јава испреплетани на целом албуму.

Клинци слушају и рокенрол и народњаке
– Данас више не постоји јасна подела између народњака и рокенрола. Све се окренуло наопачке. Некада се знало, било је јасно дефинисано ко је ко и ко где наступа. Мирослав Илић је први народњак који је попут нас кренуо да свира по халама. До тада су народњаци наступали по кафанама. Свако време има нешто своје, неки свој печат. Ето, данас је све измешано. Клинци слушају и рокенрол и народњаке, слушају и нас и „Милиграм” – каже Лесендрић.

– Или сањаш па ходаш, или лежиш па сањаш. Тај назив ми је био некако најадекватнији. То је албум о 11 љубави, 11 прича животних. И није битно да ли су те љубави постојале или су само плод маште. Има неко везивно ткиво које их све спаја у једну причу. Заправо, све су љубавне па чак и песма „То је тако чудан пут” за коју је речи написао Саша Милошевић Маре и која говори о мени од 1981. године. Онако како ме је Маре видео – објашњава београдски музичар шта је Милошевићу у његовом животу било чудно па је тако назвао песму.

– То стално неко враћање уназад. То да смо из пораза успели нешто да остваримо. А порази су свакодневни. И све је променљиво. И мораш стално да радиш како би те догађаје који ти не иду наруку могао да победиш. А и та прича заправо је о љубави, о томе како сам умео да лажем и да преварим понеку девојку. Маре је то, додуше, урадио на леп начин – каже, смејући се, Кики Лесендрић.

Музику за ову песму урадио је стари Кикијев сарадник и некадашњи министар Млађан Динкић.

– Млађа на албуму има две песме и обе су супер. Осим ове песме коју је урадио са Маретом има и песму „Ноћ као из сна” која се људима допала. Остале песме су моје, при чему је Маре написао речи за укупно три песме. Раније сам са Балашевићем сарађивао, и он је за мене писао две песме, Бајага једну, једном је и Ђуле Ван Гог радио са мном… Сада смо Млађа, Маре и ја радили на албуму – истиче Кики.

Београдски рок музичар, композитор и продуцент признаје да је дуго писао речи за песме на најновијем албуму. Додатних годину и по дана састављао је, каже, само скицу за речи како би песме имале главу и реп.

– Врло ми је битно да песме имају смисао. Мислим да сам задовољио критеријуме. Знате, данас је свет постао толико брз да мало њих на то обраћа пажњу. И онај ритуал читања књига је изгубљен. Нестао је. Људима је постало тешко да слушају песме ако су речи нешто теже. А ја сам дубоко убеђен да би речи требало да буду јаче од музике. То је јако битно за рокенрол. Није таква ситуација била осамдесетих година када сам ја почињао. У време када се читава генерација школовала на једном Арсену Дедићу, Душку Трифуновићу, „Индексима”… Горан Бреговић је умео први то да искористи. Да напише у оно време фантастичне речи за песме које је радио. И Милан Младеновић, и Ђорђе Балашевић и Џони Штулић… били су велики песници пре свега. И због тога су тако дуготрајни. Џонијев живот је, примера ради, био везан за склоп речи које нико пре њега није користио. Било је ту и речи о љубави, о политици…. Морао си да се замислиш над поруком коју ти је слао. И то су песме које су имале магију – прича Лесендрић признајући да су се тадашњи млади музичари некадашње Југославије борили не би ли се тим музичким и песничким величинама бар мало примакли.

– Све те песме које су преживеле, углавном су поетичне. Са дивним текстовима. Уосталом, погледајте страну сцену и једног Дилана или Коена или Мика Џегера… Сви су они велики песници, пре свега. Песме Џима Морисона можеш да слушаш и без музике. Тако је и са песмама Џонија Штулића – закључује наш саговорник.

Знамо шта је опстало из времена осамдесетих година
– Наш албум „Као птица на мом длану” изашао је 1987. године. И поред њега још 80 албума других, тада, југословенских група. Од свих њих данас је чак 41 проглашен албумом за сва времена. Били су ту албуми група „Леб и сол”, „Екатарине”, „Бијелог дугмета”, „Бајаге”… Баш јака конкуренција, али квалитет опстаје. Сада знамо шта је опстало из времена осамдесетих година прошлог века. Кроз неко време видећемо шта ће опстати из овог данашњег – прича Кики.

На питање каква је музичка сцена у Србији и региону, Кики Лесендрић каже да је одговор на то питање пронашао прошле године када је био члан жирија бањалучког „Демофеста”.

– Демо снимке послало је 840 бендова из региона. Слушао сам их два месеца пре такмичења. И ту је тачно могло да се чује како ко од њих из региона размишља. Било је ту безброј лоших речи, али и много талентованих клинаца. Од тих 840 састава, њих десет су врло добри. Али, треба им помоћи, сами не могу – каже Лесендрић објашњавајући да је њему и његовој генерацији у време када су почињали музички пут било много лакше, него данашњим младим музичарима.

Након вечерашње промоције албума Кики и „Пилоти” планирају и представљање албума на концертној турнеји. Крећу од Мостара и Сарајева, као и Осијека током априла да би београдској публици поклонили бесплатан концерт 11. јуна на Ади Циганлији.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh