Тереза Меј, нови премијер Велике Британије, позвала је средином прошле седмице руског председника Владимира Путина. У првом међусобном контакту и Мејова и Путин изразили су не„задовољство садашњим степеном сарадње у политичкој и у економској сфери” и договорили се да се сретну у „блиској будућности”.
Премијерка друге најјаче економије ЕУ спремна је на јачање односа са Русијом – земљом према којој Брисел од пролећа 2014. енергично држи високи зид економских санкција због анексије Крима?
На Светском економском форуму у Давосу у јануару, бивши премијер Велике Британије Дејвид Камерон оптужио је Москву за „државно подстицање убиства” бившег руског шпијуна – Александра Литвињенка 2006. усред Лондона. Кремљ је у јануару одбацио Камеронову оптужбу као „шегу”. У јулу, одмах након именовања Терезе Меј за новог шефа британске владе, Владимир Путин изјавио је да је „спреман за нови дијалог”.
Почетком лета, британски бирачи већином гласова одлучили су да земља која придоноси 16 одсто БДП-а ЕУ (2014) и запошљава преко 3,5 одсто Европљана треба да напусти ту заједницу држава у данашњем облику. Са једне стране, Брисел се нашао у чуду: док је финансијски урушеној Грчкој годинама јавно претио понижавајућим избацивањем (из еврозоне, а можда и ЕУ), шеста економска сила света гласала је за „развод” од највећег обједињеног тржишта света.
ОПШИТНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
