KOPAONIK – Regionalna saradnja važna je za napredak svih zemalja zapadnog Balkana, jer imaju zajedničke probleme, a ujedno samo kao region mogu biti konkurentne u privlačenju investicija, ocena je današnjeg panela na temu „Regionalna saradnja i uanpređenje konkurentnosti“ na Kopaonik biznis foruma.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da nastavak strukturnih reformi, borba protiv korupcije i drugi izazovi koji predstoje, nisu samo problemi Srbije i neće ih rešavati svaka zemlja samo na nacionalnom nivou, već je neophodno da se to učini u saradnji sa regionom.
On je naglasio da je važno da ovaj region pretvori sa prostora sa kojeg se odlazi u prostor na kojem se ostaje.
Čadež je istakao da su privredne komore, u okviru Berlinskog procesa, pokrenule inicijativu i osnovale Komorski investicioni forum, u koji su uključene sve privredne komore regiona, pa i članice EU Hrvatska i Slovenija.
Taj Forum, prema njegovim rečima, nije institucija koja postoji samo na papiru već je već pokrenula konkretne projekte, a cilj joj je da region kroz saradnju bude još uspešniji u ekonomiji.
„Imamo zajedničke neprijatelje, a to su loša konkuretnost naših kompanija, visoka stopa nezaposlenosti i još uvek neizgrađeni poslovni ambijent koji bi omogućio privredi da se više razvija“, objasnio je Čadež.
On je posebno ukazao na zajednički problem visoke stope nezaposlenosti, koja u proseku u regionu iznosi oko 22 odsto, a ponajviše nezaposlenosti mladih, čiji udeo nezaposlenih je čak 42 odsto.
Takođe je naglasio da je najvažnije pitanje kako unaprediti konkurentnost.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović je podvukao da je teško preceniti značaj regionalne saradnje.
On je preneo da je nedavni skup EBRD u Londonu pokazao da je evropski biznis sve manje zaintersovan za projedinačni pristup našim ekonomijama, a sve više za region sa ukupnim potencijalom koji nudimo.
Takođe je podsetio da postoji više od tri milijardi evra međusobnih investicija unutar regiona, što je pokazatelj da je biznis nekoliko koraka ispred nivoa saradnje vlada u regionu.
stovremeno je udeo trgovine regiona u svetskoj u opadanju, te taj jaz treba sustići, kazao je Svilanović.
On je, prisutnima predstavio deo preliminarnih rezultata istraživanja koje je Savet uz pomoć kompanije GfK dao u izradu, a tiče se javnog mnjenja kako građana, tako i poslovne zajednice.
Istraživanje, kako je objasnio, sprovedneo je u novembru i biće zvanično predstvaljeno u maju.
Prema tom istraživanju, poslovna zajednica je optimističkija nego građani po pitanju ocene aktuelne situacije i očekivanja.
U poslovnoj zajdnici prisutan je blagi optimizam koji ohrabruje i percipira se važnost regionalne saradnje us vim zemljama Balkana.
Istovemeno je u poslovnoj zajednici prisutan blagi evroskepticizam, ali, kako je objasnio Svilanović, to je zbog straha poslovnog sveta od promena, a ne zbog političkog odnosa prema EU.
Takođe je predstavio i strategiju Saveta do 2020.godine, koja prevdiđa podsticanje priznavanje profesionalnih diploma, przinavanje profesionalnih kvalifikacija, podsticanja povezivanja kroz ekonosmske koridore, interpoerabilnosti ICT usluga, smanjenje troškova komunikacije u regionu, ali i podsticanju konkretntnosti kroz investicijsku integraciju i jačanje industrijske baze.
Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski je ukazao da je neophodna regionalna saradnja privrede, dodajući da još uvek postoji sijaset sektora gde još nije krenula saradnja.
S tim u vezi je podsetio i da ne postoji dovoljna povezanost zemlja, navodeći kao primer da nema dirketne avionske linije između Skoplja i Ljubljane, kao i Skoplja i Tirane, ali i Prištine.
„Pričamo da smo kao region bure baruta. Neki kažu nismo bure baruta već da ima puno piromana oko nas. Ta teza već tri decenije opterećuje Balkan, a firme koje su došle da investiraju ostvaruju kod nas pet puta veći profit nego u sopstvenim zemljama“; rekao je Azeski.
On je dodao da živimo u kapitalizmu i da je neophodno da postoji lider.
„Živimo u kapitalizmu, gde mora biti lidera. Mora neko da povuče sve napred, jer inače ostajemo zarobljeni u prosečnosti. Treba jasno da kažemo da država koja ima najveći potencijal treba da preuzme ulogu lidera“, podvukao je Azeski.
Predsednik Privredne komore Crne Gore Velimir Mijušković istakao je da ga ne čudi što je poslovna zajednica optimističnija od građana regiona, po pitanju napretka, jer privrednici znaju kroz šta su prolazili poslednje dve decenije, i pre svega da nije bilo nikakve saradnje među zemljama.
Biznis je, prema njegovim rečima, bio gušen sa svih mogućih adresa.
„Privredne komore, kao neko ko je ostatak, izuzetno organizovanog jugoslovenskog komorskog sistema, pokušavale su i krajem 90.tih godina da ukažu na neophodnost pre svega regionalne saradnje i udruživanja privrede u smislu objedinjavanja ponude i tražnje, ali i prostora kao jedinstvene investicione destinacije“, objasnio je Mijušković.
On je ukazao da je ohrabren pozivom premijera Srbije Aleksandra Vučića da privreda pomogne vladi, dodajući da su komore decenijama pozivale vladu na saradnju, a da to sada čini politika.
„Privreda i privrenici su neko ko identifikuje sve probleme, iako to neki osporavaju“, dodao je MIjušković.
Bez značajnih investicija zemlje regiona, kako je konstatovao, ne mogu dostizati razvijenu Evropu u bliskoj budućnosti.
Međutim, on je dodao da kao region napredujemo u odnosu na ono što smo bili.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Banja Luci Dragan Mikerević istakao je da je svaka pojedinačna ekonomija na ovim prostorima stvorila neravnoteže koje su na dugi rok neodržive.
Sada smo, kako je istakao, došlo uza zid kada moramo da platimo cenu toga.
Te neravnoteže, prema njegovim rečima se vide u odnosu privatnog i javnog sektora, ali i potrošnje i investicija.
On je ocenio da Berlinski proces daje nadu i doda da je poboljšanje ekonomije u nacionalnom okviru teško.
Preko komorskog sistema, smatra Mikerević, trebalo bi pokuštai rešavati osetljive probleme.
Predstavnik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine Momir Tošić naglasio je da su komore najjaci kohezioni faktor, i da bi trebalo da budu primer drugima po pitanju regionalne saradnje.
Kao primer regionalne povezanosti on je naveo da Bosna ostvaruje najveću spoljnotrgovinsku raumenu sa Hrvatskom i Srbijom, a da je među prvih pet investitora tri zemlje regiona.
VELIMIR MIJUSKOVIC I MARKO CADEZ
MARKO CADEZ
MOMIR TOSIC
DRAGAN MIKEREVIC, BRANKO AZEVSKI, VELIMIR MIJUSKOVIC, MARKO CADEZ, MOMIR TOSIC I GORAN SVILANOVIC
DRAGAN MIKEREVIC
BRANKO AZESKI
VELIMIR MIJUSKOVIC
MARKO CADEZ
BRANKO AZEVSKI
GORAN SVILANOVIC
GORAN PITIC
VELIMIR MIJUSKOVIC
VELIMIR MIJUSKOVIC
VELIMIR MIJUSKOVIC
GORAN SVILANOVIC
MARKO CADEZ
DRAGAN MIKEREVIC
