Година за нама није била лака. Рат у Украјини, напетости на Косову и Метохији, и даље не потпуно савладан коронавирус, стални ток миграната према развијеним земљама; проблема има много.
Пред свршетак 2022. године, званична статистика Србије је изнела своје процене кретања најважнијих економских података у текућој години. Показатељи, на први поглед, нису уопште лоши: пораст бруто домаћег производа у сталним ценама за 2,3% у односу на претходну годину, промет у трговини на мало у сталним ценама повећан за 6,4%, незапосленост само 8,9%.
Међутим, Републични завод за статистику је упоредо изнео и податке о кретању најважнијих економских величина и за претходне четири године, од 2018. на даље. Уколико се погледају и ови подаци, стиче се другачија слика о привреди Србије.
Бруто домаћи производ јесте порастао у 2022. за 2,3%, али је тај пораст знатно мањи него претходних година: 2018. – 4,5%, 2019. – 4,3%, у епидемијској 2020. години пад од 0,9%, а у 2021. пораст од 7,5%. Раст домаћег бруто пораста Србије, очигледно, успорава.
Шта је произвело поменути раст БДП-а од 2,3%? Физички обим производње прерађивачке индустрије је порастао, у 2022., за само 1,7%. Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација су забележиле пад од 9% физичког обима производње, пољопривреда од 8% физичког обима производње, а грађевинарство од читавих 11,8%. Шта је порасло? Порастао је физички обим производње у рударству за 22%, а искоришћавање шума за 4,3%.
У реалном, производном сектору привреде, бележимо раст само у примарним привредним делатностима, непосредно везаним с искоришћавањем националних природних богатстава. Производне привредне делатности које се не заснивају непосредно на искоришћавању природних ресурса, бележе врло благи раст или опадање физичког обима производње. Да упростимо ствар до краја, све више ископавамо минералних сировина и све више сечемо шуме, а све мање се бавимо пољопривредом и грађевинарством.
На пораст БДП-а у 2022., највише је, изгледа, утицао пораст у области угоститељства и туризма. Обим пружених угоститељских услуга ја порастао, у сталним ценама, за 40,6%, а број ноћења туриста за 37,5%. У овој области је надмашена рекордна 2019. година.
У области саобраћаја, већ није тако. Превоз путника у 2022. години је за 41,4% већи него у 2021., али је то, ипак, мање него у 2019. години, за, приближно, једну четвртину. Превоз робе је, претходне године, порастао за само 2,1% у односу на претходну годину. Поштански саобраћај је опао за 3,8%, али је опао и обим активности у области телекомуникација, за 1,5%. Тренд опадања обима поштанског саобраћаја постоји већ дужи низ година, али је, свакако, новост да опада обим активности у телекомуникацијама, већ деценијама делатности с врло динамичним развојем.
Годишња стопа инфлације, како је и раније било познато, износи 15,1%. Међутим, цене произвођача производа пољопривреде и рибарства (читај: храна) су порасле за 26,1%. С друге стране, номинални износ просечне зараде је порастао за 14,1%.
Реално, просечна зарада у 2022. години је порасла за 2%, мање од раста БДП-а.
Читаоцима желимо срећну 2023. годину. Надамо се да ће бити боља него претходна.
Љубомир Костић
