• Društvo

    Ресавица код Деспотовца са све мањим бројем деце

     

    Ресавица је рударска варошица код Деспотовца, позната у читавој Србији по руднику угља Рембас.

    Експлоатација мрког угља, као најважнија привредна грана у Ресавици, условила је њену бурну демографску историју.

    Према попису из 1948. године, у Ресавици је живело око 450 становника.

    До пописа 1971. године, број становника је порастао на преко 2 900.

    За двадесет три године, број становника се увећао шест и по пута!

    На даље, број становника постепено опада, тако да сада у Ресавици живи мање од две хиљаде житеља.

    О броју деце у Ресавици, обавили смо разговор у овдашњем Дечијем вртићу „Зујалица“ који је део Предшколске установе „Рада Миљковић“ из Деспотовца.

    „Осамдесетих година прошлог века, вртић је био препун.“, каже нам Данијела Петровић, васпитач и руководилац дечијег вртића. „С ратовима деведесетих, број деце је почео да опада.

    У Ресавици је било доста рудара који су се доселили из места ван Србије, из других југословенских република, тако да су многи отишли, с породицама, када се земља распала.“

    „Најмање деце је било 1998. године када смо оформили само три групе у вртићу.

    Број деце је, затим, порастао, тако да сада имамо 67 деце у четири групе.“

    „Број деце у дечијем вртићу зависи од укупног броја деце одговарајућег узраста, али и од жеље родитеља да уписују децу у вртић.

    Раније је било изражено да родитељи сами чувају своју децу.

    Како се мајке запошљавају, све већи број њих се одлучује да децу упише у дечији вртић.

    Такође, данашње генерације родитеља имају изграђенију свест о потреби васпитавања деце у дечијем вртићу него раније.“

    Деца могу, али не морају да буду уписана у дечији вртић.

    Међутим, сва деца се уписују у основну школу.

    Како се креће број деце основношколског узраста у Ресавици, питали смо Срђана Симића – Шуцу, директора Основне школе „Вук Караџић“ из Ресавице код Деспотовца.

    „Немојте да вас чуди надимак ,Шуца`; отац ми је био рудар, а деда ми је био обућар или, како су тада говорили, шустер. Тако и ја постадох и остадох Шуца“.

    Директор Симић је професор разредне наставе и већ 32 године радник школе у Ресавици, тако да је потпуно одговарајући саговорник за тему демографије свог места.

    Колико ученика похађа основну школу? Да ли сви похађају наставу на једном месту или има издвојених одељења?

    „Основна школа ,Вук Караџић` у Ресавици се састоји од матичне школе и два издвојена одељења, у Равној Реци и у Сењском Руднику.“

    „Школа укупно има, у овом тренутку, 165 ученика. У Равној Реци имамо три ученика, а у Сењском Руднику десет ученика, сви у млађим разредима.

    У матичној школи имамо по једно одељење у свим разредима.“

    „Део ученика који похађа нашу школу је из засеока Жидиље и за њих постоји организован превоз.“

    Како се кретао број уписаних ученика претходних година? Да ли је број ученика приближно исти у свим разредима?

    „На дужи рок гледано, број ученика опада. До 2010. године, у Сењском Руднику смо имали наставу у свим разредима, а сада имамо само десет ученика. Седамдесетих година прошлог века, и школа у Равној Реци је имала свих осам разреда, а сада има само три ученика.“

    „Школске 2010./`11. године, имали смо укупно 205 ученика, а школске 2015./`16. само 158 ученика. Од тада је број ученика порастао, али је то ипак много мање него пре десетак година.“

    „Садашња генерација ученика осмог разреда броји четрнаесторо деце, а на јесен очекујемо упис двадесет првака.“

    Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство? Има ли досељених ученика?

    „Текућу школску годину смо започели с бројем од 171 ученика, али се, до сада, исписало шест ученика.

    Једна породица с три ученика се преселила у Земун, а друга породица, такође с три ученика, се преселила у Аустрију.“

    „Ранијих година, није био изражен испис ученика због пресељења.

    У Ресавици се налази рудник мрког угља, али и седиште јавног предузећа које газдује рудницима с подземном експлоатацијом угља у читавој Србији, тако да руководи радом чак девет рудника.

    Наши ђаци су, по правилу, деца радника рудника, рудара и других, као и деца радника управе предузећа, тако да имамо доста деце чији родитељи су високо образовани.“

    „Зараде у рударству су пристојне за наше услове, родитељи осећају материјалну сигурност, тако да се све чешће јављају породице с троје, па и више деце. Од скора је прорадио и погон конфекције који упошљава око шездесет радника, махом супруга рудара.“

    „Ретко се ко досељава у Ресавицу већ деценијама. Имамо, рецимо, ученика рођеног у Француској у породици српског порекла, али тако нешто је реткост.“

    Има ли ученика чији родитељи нису из Србије?

    „Не, таквих ученика немамо. Имамо ученике из породица припадника националних мањина, али су родитељи из Србије.“

    Има ли вишкова наставника и других радника?

    „Сада више немамо вишкова, имамо четрнаест наставника у матичној школи и још два учитеља у издвојеним одељењима. Број радника је сада стабилан.“

    „Имали смо велики проблем с вишковима радника 2015. године. Тада смо имали укупно 29 радника, а нисмо имали фонд часова за четири и по радне норме. Било је доста потешкоћа док смо нашли посао за све раднике који су остали без часова.“

    „Знам ја шта се у овдашњем народу догађа и с друге стране.“, каже нам Срђан Симић.

    „Ја сам клавијатуриста и музика је моја велика љубав, тако да, са својим фолк бендом, свирам на различитим весељима у Ресавици и околини. Многим својим бившим ученицима сам свирао на свадби. И ту се лепо може видети да се народ у нашем крају смањује и тањи.“

    Тако изгледа демографија у Ресавици, рударском месту код Деспотовца. Као што наши саговорници истичу, све се, у крајњем, врти око економије.

    Ако има посла и материјалне сигурности, родитељи се одлучују на стварање потомства, а миграције су позитивне, више се људи досељава него што се одсељава.

    У супротном, наталитет опада, а становништво одлази.

    Према последњој званичној статистичкој процени, Општина Деспотовац има, са стањем на дан 30. јун 2017. године, 21 013 становника, при чему је изражена тенденција опадања.

    Према подацима Националне службе за запошљавање, како смо сазнали у Филијали у Јагодини, у Општини Деспотовац данас има 1 800 незапослених лица.

    Проста рачуница нам говори да око 9% укупног становништва Општине чине незапослени.

    Од укупног броја незапослених, чак 135 има вишу или високу стручну спрему, а 535 лица је млађе од 30 година.

    Можемо ли доћи до вишег наталитета с тако високом незапосленошћу, нарочито незапосленошћу младих?

    У Ресавици код Деспотовца, јуна 2019. године

    Драгана Костић

    Фото: Љ.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com