• BG

    Ресавска пећина и Хидрокомплекс Лисине – драгуљи природе у близини Деспотовца – драгуљи природе у близини Деспотовца

     

     

    Становници Србије воле да путују из задовољства – у иностранство. Од зарада које су нам међу најнижима у Европи, издвајамо значајан део како бисмо се упутили на море у Грчку или Турску, како бисмо посетили Будимпешту, Беч, Праг или Венецију, како бисмо одгледали фудбалску утакмицу у Напуљу, како бисмо дочекали Нову годину у Бугарској или Македонији…

    Наравно, нема се ту шта замерити. Није ништа погрешно у томе потрошити део расположивог новца на рекреацију свог тела и духа, упознавање других земаља и њихових становника и на уживање у природним и културним споменицима међународног значаја.

    Оно што је погрешно у менталитету просечног српског туристе, јесте ниподоштавање домаћег и величање страног, без икаквог упоришта у стварности. Када сте последњи пут чули да се неко похвалио како се лепо провео у неком домаћем туристичком центру? Све је то, овде код нас, обично, већ познато, па и глупо и досадно.

    Међутим, провод у иностранству – о томе треба нашироко причати. Причамо где смо били, шта смо видели, како смо се провели, шта смо купили… Често је пут који хвали српски туриста био, у ствари, пут до неког јефтиног хотела на периферији, одакле се пола сата пешачи до неуређене плаже, а о посети некој природној или културној знаменитости нема ни говора.

    Имају српски туристи и боље могућности за своја путовања, упркос ниском животном стандарду.

    У близини Деспотовца се налази, што је читаоцима већ, зацело, познато, бисер крашке геоморфологије – Ресавска пећина.

    Ресавска пећина је пребогата накитом. Од читаве дужине пећине од око 2 800 метара, за посетиоце је уређено око 400 метара. Из једне у другу пећинску просторију, које имају поетична имена – Дворана колонада, Дворана кошница, Предворје историје, Кристална дворана, Концертна дворана, Бобанова дворана, Корални канали, посетилац пролази као кроз неки чаробан свет, препун облика и боја које природа нигде другде није створила. Уосталом, да не трошимо речи – погледајте фотографије.

    Пећина је уређена за посетиоце пре више од четрдесет година тако да постоји поплочана камена стаза и степеништа, ограде и рукохвати и квалитетно електрично осветљење. Посетиоце кроз Пећину проводе искусни и речити стручни водичи, а постоје и натписи с обавештењима о пећинском накиту.

    Поред улаза у Пећину је изграђен кафе у коме се посетиоци могу окрепити, а постоји и сувенирница и други садржаји.

    Поред улаза у Пећину је изграђен Авантура парк, тако да се посетиоци могу опробати у свакојаким вратоломијама, уз стручни надзор стручних лица. Наравно, Авантура парк је најпопуларнији међу посетиоцима – тинејџерима.

    Некада, седамдесетих година прошлог века, Ресавску пећину је посећивало и до 150 хиљада људи годишње.

    И сада има посетилаца, али је број знатно мањи – до 60 хиљада годишње, упркос ниској цени улазнице од 300 динара з аодрасле и 250 динара за децу.

    Недалеко од Ресавске пећине налази се још један бисер природе
    Србије – Хидрокомплекс Лисине.

    Ради се о хидрографским реткостима на речици Врело, која извире овде, подно планине Бељанице, у извору који се и сам зове Велико Врело. Неколико стотина метара даље, миленијумско таложење бигра из воденог тока је створило малу акумулацију и водопад Велики Бук, висок 25 метара. Чиста, потпуно прозирна вода пада с литице у језерце омеђено бигреним блоковима.

    Призори на приложеним фотографијама су из Лисина, нису ни из које егзотичне земље.

    Хидрокомплекс Лисине је опремљен укусно изграђеним пешачким стазама, платоима с којих се могу посматрати природне лепоте, путоказима и натписима.

    У околини постоји већи број ресторана, кафана и кућа за одмор, као и пастрмских рибњака, тако да се овде може добро ручати и лепо одморити.

    И Ресавска пећина и Лисине су доступне туристима. До њих се лако долази асфалтним путем из Деспотовца.

    Овдашњи угоститељски објекти раде и ван летње сезоне. Баш у Лисинама смо срели групу угоститеља која је – припремала дрво за огрев. „Радимо целе зиме, а кафану треба угрејати. Данас је посета нешто слабија, а сунчано је време, па да искористимо дан за припрему огрева.“, кажу нам.

    Како иде посао? Има ли муштерија?

    „Нисмо незадовољни, али може и боље. Како народ боље живи, тако је и код нас промет већи.“

    Треба ли вам нека помоћ, од државе или локалне самоуправе, рецимо?

    „Помоћ нам није нужна, овде је природа све дала. Очекујемо од државних органа и од локалне самоуправе само једно – да нам не сметају.“, оштри су овдашњи горштаци.

    Објашњавају нам угоститељи из Лисина да преко лета много посетилаца долази да ужива у природним лепотама и њиховом гостопримству, да је у јесен и у зиму посета много мања, али и да се они не предају – раде преко целе године.

    Према изнетом, драги читаоци, зимски празници су пред вама, а Ресавска пећина и Лисине нису далеко. Угоститељски објекти Ресавског краја примају госте и у ово доба године, а у Ресавској пећини се организује и дочек Нове године 31. децембра.

    Леп провод!

    Деспотовац, децембар 2018. године

    Текст: Љубомир Костић

    Фото: Д.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com