Становници Србије воле да путују из задовољства – у иностранство. Од зарада које су нам међу најнижима у Европи, издвајамо значајан део како бисмо се упутили на море у Грчку или Турску, како бисмо посетили Будимпешту, Беч, Праг или Венецију, како бисмо одгледали фудбалску утакмицу у Напуљу, како бисмо дочекали Нову годину у Бугарској или Македонији…
Наравно, нема се ту шта замерити. Није ништа погрешно у томе потрошити део расположивог новца на рекреацију свог тела и духа, упознавање других земаља и њихових становника и на уживање у природним и културним споменицима међународног значаја.
Оно што је погрешно у менталитету просечног српског туристе, јесте ниподоштавање домаћег и величање страног, без икаквог упоришта у стварности. Када сте последњи пут чули да се неко похвалио како се лепо провео у неком домаћем туристичком центру? Све је то, овде код нас, обично, већ познато, па и глупо и досадно.
Међутим, провод у иностранству – о томе треба нашироко причати. Причамо где смо били, шта смо видели, како смо се провели, шта смо купили… Често је пут који хвали српски туриста био, у ствари, пут до неког јефтиног хотела на периферији, одакле се пола сата пешачи до неуређене плаже, а о посети некој природној или културној знаменитости нема ни говора.
Имају српски туристи и боље могућности за своја путовања, упркос ниском животном стандарду.
У близини Деспотовца се налази, што је читаоцима већ, зацело, познато, бисер крашке геоморфологије – Ресавска пећина.
Ресавска пећина је пребогата накитом. Од читаве дужине пећине од око 2 800 метара, за посетиоце је уређено око 400 метара. Из једне у другу пећинску просторију, које имају поетична имена – Дворана колонада, Дворана кошница, Предворје историје, Кристална дворана, Концертна дворана, Бобанова дворана, Корални канали, посетилац пролази као кроз неки чаробан свет, препун облика и боја које природа нигде другде није створила. Уосталом, да не трошимо речи – погледајте фотографије.
Пећина је уређена за посетиоце пре више од четрдесет година тако да постоји поплочана камена стаза и степеништа, ограде и рукохвати и квалитетно електрично осветљење. Посетиоце кроз Пећину проводе искусни и речити стручни водичи, а постоје и натписи с обавештењима о пећинском накиту.
Поред улаза у Пећину је изграђен кафе у коме се посетиоци могу окрепити, а постоји и сувенирница и други садржаји.
Поред улаза у Пећину је изграђен Авантура парк, тако да се посетиоци могу опробати у свакојаким вратоломијама, уз стручни надзор стручних лица. Наравно, Авантура парк је најпопуларнији међу посетиоцима – тинејџерима.
Некада, седамдесетих година прошлог века, Ресавску пећину је посећивало и до 150 хиљада људи годишње.
И сада има посетилаца, али је број знатно мањи – до 60 хиљада годишње, упркос ниској цени улазнице од 300 динара з аодрасле и 250 динара за децу.
Недалеко од Ресавске пећине налази се још један бисер природе
Србије – Хидрокомплекс Лисине.
Ради се о хидрографским реткостима на речици Врело, која извире овде, подно планине Бељанице, у извору који се и сам зове Велико Врело. Неколико стотина метара даље, миленијумско таложење бигра из воденог тока је створило малу акумулацију и водопад Велики Бук, висок 25 метара. Чиста, потпуно прозирна вода пада с литице у језерце омеђено бигреним блоковима.
Призори на приложеним фотографијама су из Лисина, нису ни из које егзотичне земље.
Хидрокомплекс Лисине је опремљен укусно изграђеним пешачким стазама, платоима с којих се могу посматрати природне лепоте, путоказима и натписима.
У околини постоји већи број ресторана, кафана и кућа за одмор, као и пастрмских рибњака, тако да се овде може добро ручати и лепо одморити.
И Ресавска пећина и Лисине су доступне туристима. До њих се лако долази асфалтним путем из Деспотовца.
Овдашњи угоститељски објекти раде и ван летње сезоне. Баш у Лисинама смо срели групу угоститеља која је – припремала дрво за огрев. „Радимо целе зиме, а кафану треба угрејати. Данас је посета нешто слабија, а сунчано је време, па да искористимо дан за припрему огрева.“, кажу нам.
Како иде посао? Има ли муштерија?
„Нисмо незадовољни, али може и боље. Како народ боље живи, тако је и код нас промет већи.“
Треба ли вам нека помоћ, од државе или локалне самоуправе, рецимо?
„Помоћ нам није нужна, овде је природа све дала. Очекујемо од државних органа и од локалне самоуправе само једно – да нам не сметају.“, оштри су овдашњи горштаци.
Објашњавају нам угоститељи из Лисина да преко лета много посетилаца долази да ужива у природним лепотама и њиховом гостопримству, да је у јесен и у зиму посета много мања, али и да се они не предају – раде преко целе године.
Према изнетом, драги читаоци, зимски празници су пред вама, а Ресавска пећина и Лисине нису далеко. Угоститељски објекти Ресавског краја примају госте и у ово доба године, а у Ресавској пећини се организује и дочек Нове године 31. децембра.
Леп провод!
Деспотовац, децембар 2018. године
Текст: Љубомир Костић
Фото: Д.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)
