Какво ће бити решење проблема задужених у швајцарским францима зависи пре свега од Врховног касационог суда (ВКС), односно од његовог става по том питању који ће, како је најављено, обнародовати у уторак. Без тога нема ни става банака, а ни државе. У Удружењу банака рекли су за „Политику” да још немају коментар на предлог председника Србије Александра Вучића о томе како да се проблем 16.800 дужника за стамбени кредит у овој валути реши.
Подсећања ради, Драгомир Милојевић, вршилац функције председника ВКС, рекао је пре два дана да ће у уторак грађанско одељење на седници донети став који ће бити упутство и путоказ нижестепеним судовима шта треба утврђивати и како поступати у предметима око задуживања у швајцaрским францима.
У тим предметима ради се о различитим захтевима из тужби грађана. Појединим захтевима се тражи раскид уговора због промењених околности, другима се тражи поништај валутне клаузуле, трећим поништај валутне клаузуле и последично поништај целог уговора. Сходно томе и став ВКС може бити поништај уговора или само клаузуле или раскид уговора.
Другим речима, много опција је на столу. Иступом председника Вучића појавила се и нова опција, а то је да проблем буде решен вансудски, односно да се кредит у швајцарцима конвертује у евро с тим да трошак тога деле држава и банке.
И Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да све зависи од тога какав ће бити став ВКС, односно упутство за поступање нижим судовима које није обавезујуће.
– Сваки хипотекарни уговор је различит. Није исто да ли је узет 2007. године и ти дужници су боље прошли или 2008. или 2009. године када су лошије прошли. Суд ће ценити колика је несразмера у давањима и примањима клијената и банака због валутне клаузуле. Јер, њена улога није да увећава главницу и да се банке неосновано богате, већ да спречава да се главница не истопи. Суд мора да утврди шта је у једном случају изразита несразмера, а шта у другом – сматра Грубишић.
Он додаје да од става ВКС зависи каква ће бити даља преговарачка позиција свих страна – дужника, банака, а сада и државе. По њему, најбоље је да се нађе вансудско решење због великих судских трошкова.
Захтев удружења ЦХФ Србија је да буду укључени у решавање проблема и да се чују њихови предлози. Они кажу да не желе да држава, односно грађани Србије, поднесу велики део терета њихових кредита. Траже укидање валутне клаузуле којом су ови зајмови везани за франке, односно да се зајам рачуна као динарски. У случају оваквог решења банке би урадиле нову рачуницу кредита, а преостали дуг би био мањи с тим да би рата била иста као и прва. Банка би зарађивала на камати, али без екстрапрофита који јој је омогућила валутна клаузула, односно везивање валоризације за швајцарац. Аргумент дужника је да је економски неоправдано да су ти кредити порасли толико да су после 10 година отплате већи него на почетку. За државу, како кажу, у овом случају нема никаквих трошкова, решење кошта банке.
Званични подаци банака показују да кредите у швајцарцима тренутно отплаћује 16.814 грађана. Према подацима Удружења ЦХФ у Србији је у периоду од 2005. године до 2011. више од 22.000 грађана узело овакве кредите. У међувремену један број их је конвертовао у евро, а један број дужника је остао без некретнина јер нису могли да их плаћају.
