Novosti online

Ријалити звезда и тајкун заиста може на чело САД

Идеја коју је Америка дуго одбацивала као незамисливу постаје реалност – Доналд Трамп је де факто кандидат Републиканске странке за шефа Беле куће.

У уторак је победио на страначким изборима у Индијани, приморавши најјачег ривала, сенатора Теда Круза, да се повуче. Чак и они који су били у кампањи против Њујорчанина признају да је тешко замислити да би још нешто могло да стоји на путу ка његовом именовању.

То значи да ће Републиканска странка, која је у прошлости номиновала кандидате попут Абрахама Линколна, ове године номиновати тајкуна и звезду ријалита програма без икаквог политичког или државничког искуства. Како подсећа „Њујорк тајмс”, Трамп ће бити први кандидат за председника који никада није био ни на једној изборној функцији још од времена кандидатуре генерала Двајта Ајзенхауера.

Странка конзервативаца дуго је одбијала могућност да ће је у новембру представљати човек који до 2012. није ни био регистрован као републиканац. Трамп је углавном подржавао либералне ставове и финансирао кампање чланова Демократске странке попут Хилари Клинтон, која ће, и поред тога што је прекјуче изгубила партијске изборе у Индијани, највероватније бити кандидаткиња Демократске странке. То значи да је Трамп годинама улагао у каријеру жене која ће му бити противкандидат за Белу кућу.

Конзервативци су започели утакмицу са 17 претендената, али је осим милијардера данас на терену остао још једино гувернер Охаја Џон Кејсик, који нема ни математичке ни теоријске изгледе да сустигне првопласираног. Од потребних 1.237 делегатских гласова, први је је сакупио више од хиљаду, а други само 153.

У табору либерала, одавно је јасно ко је фаворит. Хилари Клинтон је већ виђена за победу, мада јој је социјалдемократски сенатор Берни Сандерс нанео неколико тешких и понижавајућих пораза, укључујући овај последњи у Индијани. Ипак, од 2.383 делегата, колико је потребно за добијање номинације демократа, Сандерс има 1.361, а бивша прва дама 1.682. Она рачуна и на 520 гласова суперделегата (који гласају за кога хоће независно од предизбора), што значи да је већ прешла 2.200 гласова, показује рачуница „Гардијана”.

Управо је она један од разлога због којег су републиканци одбијали да прихвате Трампа и поред његовог успеха код гласача њихове странке. Конзервативци су свесни да у години када Демократска странка игра на карту прве председнице САД они, републиканци, излазе пред бираче са кандидатом који је за комичарке и политичарке умео да изјави да су ружне дебеле свиње, а за новинарке да су хистеричне жене у месечном циклусу. Све досад, републиканци су смишљали како да зауставе Трампа, при чему им је Круз био једна од последњих нада. Ипак, после сенаторовог повлачења, председник Републиканске странке Рајнс Прибес објавио на „Твитеру” да је Трамп по свој прилици кандидат конзервативаца и да сви чланови треба да стану иза њега, а против Хилари Клинтон. Прибес је посредно признао да је у страначком „грађанском рату” Трамп победио партијски естаблишмент. Тајкун се пробио упркос манама које су раније „убијале” политичке каријере, а међу највећима је политичка некоректност – назвао је мексичке мигранте криминалцима и тражио да се муслиманима забрани улазак у САД. Многи утицајни републиканци претили су да ће на јесен гласати за политичке противнике, то јест за некадашњу државну секретарку. Они на „Твитеру” објављују коментаре иза хаштега „Никад Трамп” и „Ја сам уз њу”. После вести из Индијане, појединци су чак спаљивали чланске карте Републиканске странке. И поред такве страначке „подршке” и чињенице да је на рекламе и особље у штабу потрошио далеко мање од конкуренције, Трамп је опет дотукао искусне политичаре попут Џеба Буша. Дотле је стигао јер је умео да искористи свој статус звезде, али и незадовољство грађана елитама у Вашингтону. Тако се богаташ са Менхетна представио као бранилац обичних Американаца који су изгубили наду у искусне политичаре.

Ипак, Трампа у новембру очекује најискуснији и најопаснији

„непријатељ”. Према истраживању јавног мњења које је спровео Галуп, бивша прва дама ће победити тајкуна са десет одсто гласова разлике. Она је у предности код афроамеричке и латиноамеричке мањине, као и код жена, које чине већину бирача, док небелци чине трећину. Да би смањио разлику, Трамп ће морати да привуче далеко већи број белаца него што их иначе гласа на изборима, а то није лак задатак, посебно када се зна да ће већи број високо образованих и младих белаца у новембру гласати за Хилари Клинтон (иако је досад то било бирачко тело њеног страначког опонента Сандерса).

Изгледа да ће се на јесен водити битка између милијардера који нема никаквог политичког искуства и некадашње државне секретарке која га има превише. Један Клинтон је већ био шеф Беле куће, па би други наставио династијску политику. Како су за „Вашингтон пост” истакли у групи која се борила против Трампа, али која не симпатише ни Хилари Клинтон, „избор између њих двоје је као избор између тога да ли хоћете да вам пуцају у главу или да вам пуцају у главу”.

Међутим, чини се да републиканци немају избора и да шта год да ураде – именују Трампа, поцепају странку и номинују неког другог, позову базу да не изађе на изборе или да гласа за конкуренцију – све иде на руку бившој првој дами. При том треба имати у виду да и поред њиховог успеха на предизборима, дакле код дела гласача у њиховим странкама, ниједно од њих двоје није популарно у очима опште популације. Лоше мишљење о њој има 58 одсто бирача, а о њему 68 одсто, што Трампа чини кандидатом са најгорим рејтингом у новијој историји Америке.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh