За свега девет минута све што је иоле вредело било је продато, а преостало за најдуже пола сата, потврдивши стару изреку да свака роба има свог купца. На јавној продаји, јуче у Шапцу од 9 до 10 часова пре подне, „Пошта Србије” понудила је стотинак артикала из неиспоручених пошиљки, углавном половних, којима је истекао рок чувања. Најбрже су отишли једна торба, четири стара мобилна телефона, три књиге Вука Драшковића, две Милоша Црњанског из „Политикине” едиције, један миксер који ради и бокс „кента”.

У некадашњој телефон-сали шабачке поште били су изложени и један лаптоп, пар ципела из ХТЗ опреме, више сукњи, панталона и мајица, ДВД плејер, звучници, уџбеник из физике за седми и збирка задатака из математике за осми разред основне школе, гејм-конзола и једна игрица ЕА спорта, још неколико књига, једна венчаница… Са почетном ценом од 500 динара, половни лаптоп је био упола јефтинији од нових ХТЗ ципела, а сви остали артикли били су процењени од 200 до 50 динара. Укупно, нешто мало изнад 10.000 динара.

Мушкарац који је пазарио мобилне телефоне, за 100 динара по комаду, није их практично ни погледао, само их згрнуо руком са пулта и однео да плати. Стекао се утисак да се бави тим послом и да су му стари апарати потребни за делове. Купца је нашло и ганц ново радничко одело, плаве боје, са ознаком познате шабачке фирме на џепу, иако је било чак број 62!

Око преносног рачунара марке „Фуџицу-Сименс”, неутврђене генерације, који није хтео да се упали, било је мало повуци-потегни. Заинтересовала су се два потенцијална купца, пало је неколико тежих речи, али када је требало да почне надметање оба су одустала, па је ускочио трећи и купио га по почетној цени.

Крем венчаница, можда је некада била и бела, ишла је из руке у руку већине присутних девојака. Неко се у једном тренутку нашалио да је „баксузна”, јер која би се то жена одрекла драге успомене ако јој брак добро функционише, па је и то могао бити разлог за њихову неодлучност. Када се после пола сата гужва разишла, а прича већ заборавила, нова девојка која је тек ушла на врата, није се двоумила – избројала је 300 динара и отишла задовољна.

Можда ће ствари које су купљене у шабачкој пошти завршити и на некој пијаци или у наредном ланцу продаје, преко интернета. Из Новог Сада дошла је трочлана екипа, две жене и један младић, која је узела више различитих предмета: миксер, дечји пластични базен, неколико хаљина и другу радничку иниформу. Све за 1.250 динара, колико ће их најмање коштати бензин до Шапца и назад, па се некако намеће закључак да ће трошак вадити препродајом робе. Вероватно и „кент”, који је стар најмање годину дана, нико није купио да сам пуши, већ ће стићи на неку тезгу.

Купца није нашло ни пет рамова за кошнице, с обзиром на то да су различите величине, највероватније је реч о узорцима који су били послати у Немачку, и ово је био једини пакет који се вратио из иностранства. Неиспоручене су остале и две збирке младе шабачке песникиње, на којима је она написала и посвету: „Желим ти да вечно памтиш ову књигу”. Рођендански поклон, књига „Робинзон Крусо”, такође има посвету, оца једанаестогодишњем сину, а неко старији одлучио је да не стигне до њега.

„Ово је пети пут да продајемо ствари из пошиљки које су се вратиле, јер особе којима су биле упућене, али и оне које су их послале из неког разлога нису хтеле да их преузму, највероватније да избегну трошкове. Предмети су били у нашем магацину, уредно депоновани и чувани годину дана, како правила налажу. Раније није било много заинтересованих, тек неколико купаца је долазило, али се сада ситуација потпуно променила”, сазнали смо од љубазних поштанских службеника који су јуче спровели јавну продају.