BEOGRAD – Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin izjavio je danas da Rusija ni sa kakvim optimizmom ne gleda na pokušaj militarizacije regiona Balkana.
Komentarišući to što se Hrvatska naoružava balističkim raketama, Rogozin je na konferenciji za novinare sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem u Beogradu rekao:
„Mi se zalažemo da ono što se dogodilo devedesetih godina na ovim prostorima nikada ne ponovi, ali nije nam svejedno kada je reč o bezbednosti prijatelja Srbije“.
On je dodao da će rusko rukovodstvo detaljno izvestiti o svemu što je čuo o toj temi u Beogradu.
Na pitanje kojem bi naoružanjem Rusija mogla da snabde Srbiju i da li to uključuje i Sistem S-300, Rogozin je odgovorio da je Srbija predočila spisak onoga što joj je potrebno, da ne postoje ograničenja prema Srbiji i da će njena molba biti pažljivo razmotrena.
On je precizirao da će ta molba biti razmotrena u okviru komisije za vojno-tehničku saradnju, koja će biti formirana krajem februara, a početi sa radom u martu ili aprilu i da će na nju, u skladu sa mogućnostima, biti odgovoreno.
Dačić je rekao da neki komentarišu da Srbija bez potrebe diže glas protiv Hrvatske odluke o naoružavanju.
„Ovde je reč o nekontorolisanom naoružavanju, kojim se narušava ravnoteža u regionu. Kada Hrvatska kaže da ona tako postaje dominantna u regionu i da stvara novu ravnotežu, kako da to bude ocenjeno u Srbiji, osim da je upereno protiv Srbije. A protiv koga bi bilo?”, upitao je Dačić.
Dačić je dodao da Srbija mora da se brani.
„Mi treba da aplaudairamo na to i da kazemo daHrvatska treba da dobije nuklearnu bombu i da je nto uredu? Ja sam za Hemingvejevo – zbogom oružje, ali tako da ga svi bace“, poručio je Dačić.
On je ironično primetio da Srbija sa Hrvatskom ima tako dobre odnose da je „nemoguće da te rakete budu uperene protiv nas“.
„Bili bi smo neodgovorni prema svom narodu kada tu temu ne bismo svuda isticali, uključujući i Brisel“, rekao je Dačić podsetivši da se Poglavlje 31 bavi spoljnom, ali i bezbednosnom politikom.
„Pa da vidimo kako je to (naoružavanje Hrvatske) u skladu sa mirom i pomirenjem u regionu“, rekao je Dačić.
On je ocenio da hrvatske rakete sigurno ne bi bile uperene pritiv njenih drugih suseda, Austrije, Mađarske, Slovenije i Italije.
„Šta im je onda ostalo, Srbija i BiH. Predlazem Hrvatskoj da se mane toga i da taj novac iskoriste da ljudi bolje žive. Oružje se nikada ne nabavlja radi mira“, zaključio je Dačić.
Šta vam treba, to je vaša stvar, mi ništa ne namećemo
Potrepredsednik Ruske vlade izjavio je da Rusija ne nameće kupovinu bilo kakvih skupih igračaka Srbiji, istakavši da je ono što je potrebno Srbiji od naoruzanja – njena stvar.
„Srbiji nije potrebno ofanzivno, već odbrambeno naoružanje“, rekao je Rogozin.
On je ponovio da Rusija s poštovanjem gleda na zabrinutost Srbije zbog hrvatskog naoružavanja.
„Ne mogu da ne podržim Ivicu Dačića kada se pita kakvi su ciljevi toga. Ako je opseg balističkih raketa 300 kilometara onda, kakav je njihov cilj“, upitao je Rogozin.
On je podsetio da Amerika često svoje staro naoružanje prodaje drugim zemljama i da bi to možda mogao da bude smisao i naoruzavanja Hrvatske.
„Ali, ako postoji neki drugi cilj Zagreba, ko je onda njihova meta? Potrebe Srbije nisu u ofanzivnom oružju, već u odbrambenom i mi ne možemo da ostanemo po strani“, naglasio je Rogozin.
On je ponovio da se Rusiji ne dopada militarizcija Balkana i ujedno je podsetio da je Rusiji posle pada Berlinskog zida obećano više stvari, između ostalog da će Ujedinjena Nemačka biti neutralna, da se NATO neće kretati prema istoku itd…
„Sve te teze su laž. Slovenija i Hrvatska su nedavno pristupile EU i NATO uz objašnjenje da će to doprineti jačanju bezbednosti regiona. Još jednom osećam sav cinizam politike NATO. Kada kazu da će NATO doneti mir i bezbednost u Evropi, ja kažem – odlučno u to ne verujem“, rekao je on.
Rogozin je na pitanje kako je odlučio da premijeru Srbije pokloni maketu baš sistema S- 300, rekao da na to pitanje i na pitanje uopšte, o vojnoj pomoći Srbiji, može da odgovori kao tehnokrat.
„To je pitanje vaših vojnih lica, definicija pretnji i analize. Mi smo zainteresovani da budemo upoznati sa tom analizom, ali šta je potrebno Srbiji, to je vaša stvar“, ponovio je on.
Dačić je rekao da je S-300 sinonim za ono što je falilo Srbiji 1999. godine.
„Da smo to tada imali, niko ne bi tako lako bombardovao Srbiju“, rekao je Dačić.
Dačić je ukazao da region u skladu sa postojećim sporazumima i dalje uništava naoružanje, a da je Hrvatska nabavila novo.
„Nisu uzeli video igrice, već balističke rakete kojima mogu da nas gađaju. Kako ćemo da nabavimo ono čime ćemo da se branimo je naša unutrašnja stvar“, rekao je Dačić.
Na pitanje da li bi ova vojno-tehnička saradnja sa Rusijom mogla da znači da se Srbija više opredeljuje za Rusiju, a ne za EU, Dacić je ponovio da je strateško opredeljenje članstvo u Uniji u najkraćem roku.
„Ali, to ne znači da ne treba da branimo naše nacionalne interese. Od Rusije nismo tražili da nas štiti, već smo tražili saradnju, kako bismo mogli sami da se obranimo, ali moramo da imamo sa čim. Bilo bi nelogično da SAD sada i nama daju balističke rakete“, zaključio je Dačić.
DMITRIJ ROGOZIN I IVICA DACIC
DMITRIJ ROGOZIN I IVICA DACIC
DMITRIJ ROGOZIN I IVICA DACIC
DMITRIJ ROGOZIN I IVICA DACIC
DMITRIJ ROGOZIN
