BEOGRAD – Izdavačka kuća“ Klio“ danas je predstavila je roman holandskog pisca Jana van Mersberhena „Balkanski Hudini“ u svojoj elitnoj ediciji za beletristiku „Gral“ u prisustvu autora i njegovog holandskog izdavača Eve Kose.

O autoru i holandskom izdavaču, mediji su mogli da čuju uz pomoć Jelice Novaković Lopušine koja je prevela roman sa holandskog a inače je profesor holandskog jezika i skandinavistike na beogradskom Filološkom fakultetu.

Glavni urednik IP Klio Zoran Hamović, je pozdravio goste iz Holandije uz konstataciju da se retko događa ne samo da se prevode knjiga sa holandskog jezika već da u Beograd dođe urednik i vlasnik izdavačke kuće „Kose“.

Hamović je izrazio nadu da će se saradnja sa ovom holandskom izdavačkom kućom nastaviti a za autora je kazao da je zanimljiv autor koji nema potrebu da piše o sebi već ga zanima sve ređa i sve slabija komunikacija između očeva i sinova.

On je predstavio autora kao pisca rodejnog 1971.kome je ovo osmi roman i već je stekao lepu reputaciju u domovini a prevođen je na više evropskih jezika ( španski, katalonski, engleski, francuski, nemački) i turski.

Glavni junak njegovih romana mogao bi se opisati kao „čovek u bekstvu“, kazao je Hamović i opisao ga kao “ osornog i nesrećnog čoveka koji malo govori, mnogo pije, a ipak ima osetljivu dušu. Roman „Ka drugoj strani noći“ (2010) doneo mu je nagradu BNG Literatuurprijs

Glavni lik u „Beogradskom Hudiniju“ je Ivan, vojni begunac iz bivše Jugoslavije, scenski umetnik koji izvodi tačku oslobađanja od okova po barovima i vašarima u Holandiji.

Kao četrdesetjednogodišnjak, ovaj moderni Hudini saznaje da ima desetogodišnjeg sina i želi da izgradi odnos sa njim. To je odluka koja će imati dalekosežne posledice na Ivanov raspušteni životni stil. Pripovedač u romanu, kako je ispričao Hamović, je Ivanov bliski prijatelj, takođe otac desetogodišnjeg dečaka, koji Ivanovu slobodu I samopouzdanje vidi kao nešto čemu treba težiti.

Narator je na životnoj raskrsnici – izgubio je posao i preživljava bračnu krizu. Snažno je vezan jedino za svog sina Rubena. To osećanje jača njegovo prijateljstvo sa Ivanom, koji je ushićen nakon prvog susreta sa svojim sinom, makar samo zbog toga što dečak neverovatno liči na njegovog mlađeg brata kojeg je, kao i roditelje, ostavio za sobom u ratom zahvaćenoj otadžbini.

Kako je kazala prevodilac, Jan van Mersberhen piše oskudne, minimalističke đaloge, prepune unutrašnjih diskursa i prema njenom mišljenju to podseća na Hemingvejev način pisanja.

„To je, dodala je ona, idealan stil za oblikovanje emotivne priče o biserima u blatu, o čoveku rastrzanom između domaćeg i divljeg života, o neukorenjenosti modernih migranata, o dečacima koji su mudriji od svojih roditelja i na kraju o tome šta je potrebno da bi neko bio dobar otac“.

Autor je objasnio da je ideju za roman dobio družeći se sa imigrantima iz Srbije i poželeo je da kroz ovu intimnu porodičnu priču pokaže i drugu stranu naroda koji je bio satanizovan u Evropi.

Jan van Mersberhen ćed sutra pre podne gostovati na katedri za nizozemski jezik i posle podne se vraća za Amsterdam.

www.freeimages.com/ Morvan Rodrigues