PRAG – Evropske članice NATO-a prvi put nakon deset godina povećavaju izdvajanja za odbranu, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ dodavši da se NATO suočava sa više pretnji i bezbednosnih izazova nego prethodne generacije.
Prošle godine evropski saveznici izdvojili su 253 milijarde dolara za odbranu, gotovo upola manje nego što su to učinile SAD koje su odbrani namenile 618 milijardi.
O kolikim sredstvima će se ove godine raditi još se tacno ne zna, ali baltičke države koje se graniče sa Rusijom najavile su značajna povećanja.
Letonija gotovo 60 odsto, Litvanija 35 odsto, a Estonija i Poljska će povećati vojni budžet za devet posto. I Velika Britanija će izdvojiti više za svoju vojsku.
„Pred nama je još dug put, ali ono sa cime sada raspolažemo je daleko bolja slika nego ranijih godina“, ocenio je Stoltenberg, prenosi Radio Slobodna Evropa.
On je najavio da će se na samitu NATO 8. i 9. jula u Varšavi odlučiti koliko će tacno dodatnih vojnika biti raspoređeno na istočnom boku Alijanse, kao i njihova lokacija.
To je odgovor na „sve nasrtljiviju Rusiju koja ugrožava susede i menja granice silom“, rekao je Stoltenberg.
Na reakciju iz Moskve se nije trebalo dugo čekati, prenosi RSE navodeći izjavu zamenika šefa ruske diplomatije Alekseja Meškova da će Rusija odgovoriti na snažnije vojno prisutvo Alijanse u blizini ruskih granica.
„Moramo pod kontrolom imati bezbednost naše države“, rekao je Meškov ne precizirajući ruske planove.
Moskva je takođe izrazila nezadovoljstvo zbog stavljanja u funkciju američkog protivraketnog obrambenog štita u Rumuniji i početka gradnje u Poljskoj jer smatra da je uperen protiv Rusije.
AP Photo/Alik Keplicz
