Demonstranti su juče, na godišnjicu prelaska uprave nad Hongkongom iz britanskih u kineske ruke, upali u zgradu parlamenta te teritorije, dok su na ulicama, navodi BBC, stotine hiljada mirno protestovale tražeći potpuno povlačenje predloga zakona o ekstradiciji i ostavku šefice vlade Keri Lam, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kao i svake godine na godišnjicu predaje uprave, u Hongkongu se održavaju prodemokratski skupovi, ukazuje BBC, a ove godine su demonstranti pokušali da ometu ceremoniju dizanja zastave u Centru za konvencije i izložbe kojoj su prisustvovali visoki zvaničnici Hongkonga.
Kasnije tokom dana demonstranti su upali u zgradu parlamenta, gde je uništen amblem Hongkonga i okačena stara britanska kolonijalna zastava, dok su zidovi ispisani porukama, a nameštaj uništen, navodi BBC. Policija je na kraju, oko ponoći, uz upotrebu suzavca isterala demonstrante iz zgrade parlamenta.
Kina je pre 1997. godine, kada je Velika Britanija predala upravu nad Hongkongom, obećala da će narednih pola veka održati model „jedna zemlja, dva sistema“, ali na 22. godišnjicu nedavni dogadjaji sugerišu drugačije, zbog čega mnogi strahuju od gubitka sloboda, piše Njujork tajms.
Gradjani Hongkonga i dalje uživaju stepen sloboda nedostupan Kinezima u ostatku zemlje imaju slobodu okupljanja, slobodne medije i nezavisno sudstvo, ali, kako podvlači njujorški list, skoro svakog dana se pojavljuju novi dokazi da te slobode nestaju i da teritorija pada pod senku Pekinga.
Peking je obećao da će poštovati nezavisnost sudstva u Hongkongu, ali sada polako odustaje od toga, ističe Njujork tajms i navodi da je kineska centralna vlada jasno iznela svoj stav o hongkongškim sudovima u dokumentu iz 2014. u kojem je sudije nazvala „administratorima“ koji moraju biti patriote i za koje je „ljubav prema zemlji“ osnovni politički zahtev.
Eskalacija protesta u Hongkongu predstavlja lični izazov za autokratsku vladavinu kineskog predsednika Si Djinpinga, ocenjuje Gardijan, ukazujući da se Si zasad distancirao od previranja u Hongkongu, ali da bi obim i istrajnost protesta mogli da ga primoraju da se uključi u rešavanje krize.
Nastavak protesta oko predloženog zakona o ekstradiciji, uprkos tome što je vlada delimično ustuknula, ukazuje na dublje nezadovoljstvo nedostatkom punih demokratskih prava i atmosfere straha usled Sijevog agresivnog autoritarizma, ocenjuje britanski list.
S druge strane, piše Gardijan, Si mora da strahuje da će nezadovoljstvo u Hongkongu postati zarazno i da bi rast nezaposlenosti u Kini zbog usporavanja privrednog rasta mogao da poveća socijalne nemire.
Jedna od briga je i da bi Hongkong mogao da bude uvučen u sve veće rivalstvo s Vašingtonom i njegovim saveznicima oko kontrole nad Južnim kineskim morem i Istočnim kineskim morem.
Ipak, Si nema puno razloga da brine da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da se umeša, pošto on retko pokazuje interesovanje za ljudska prava ili prodemokratske borbe, dodaje list.
Najveći strah je, ističe britanski list, da će kineski lideri pribeći goloj sili kao na Trgu Tjenanmen pre 30 godina, ako se kriza u Hongkongu produbi.
Jedini razlog zašto Si želi da izbegne tako nešto je da ne bi došlo do medjunarodne osude i da se ne ugroze moć, reputacija i privreda Kine. „Masakr na Tjenanmenu se dogodio pod praktičnom medijskom blokadom. Masovno ubistvo će sada biti teže da se sakrije“, zaključuje Gardijan.
Protesti u Hongkongu su postali važan i efikasan način izražavanja stavova i zaštite političkih prava, pošto indirektni izborni sistem ne odražava želje javnosti, objašnjava u Vašington postu profesor društvenih nauka na Hongkonškom univerzitetu nauke i tehnologije Jongšun Kai.
Kai navodi da je u Hongkongu široko rasprostranjeno protivljenje predlogu koji bi omogućio izručenje u kopneni deo Kine, Tajvan i Makau osumnjičenih za krivična dela kao što su silovanja i ubistva.
Iako vlasti tvrde da neće biti izručivani ljudi optuženi zbog politike ili religije, mnogi u Hongkongu brinu da bi Peking mogao preći preko tih obećanja i sumnjaju u pravičnost kineskog pravnog sistema. U istraživanju javnog mnjenja 58 odsto je reklo da izručeni neće imati fer sudjenje u Kini.
Sadašnji talas protesta, koji je počeo 31. marta, podseća na demonstracije iz 2003. kada je pola miliona ljudi izašlo na ulice zbog predloga o nacionalnoj bezbednosti i uspelo da primora vladu da odustane od predloga.
S druge strane, ukazuje Kai, protesti pre pet godina nisu uspeli i kineske vlasti su odbile da prihvate da se šef vlade bira na izborima, iako su demonstracije trajale skoro 80 dana.
Ipak, dodaje Kai, sadašnji protesti se razlikuju od onih pre pet godina. Sporna odluka 2014. je došla iz Pekinga, dok su sada zakon o izručenju navodno smislile vlasti u samom gradu. Drugo, 2014. su tražena šira politička prava, dok se ove godine brani postojeće stanje.
