Petnaest godina nakon odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče iz Bosne i sa Kosova vojnike koji su učestvovali u mirovnim operacijama, u Rusiji se aktivno radi na glorifikaciji ruskog vojnog prisustva na Balkanu, piše danas Radio slobodna Evropa i dodaje da Rusija snima dva milionski vredna filma o Kosovu.

Ruska kinematografija snima dva skupa filma povodom 20. godišnjice operacije „Marš“ ruskih padobranaca iz BiH na prištinski aerodrom Slatina, u junu 1999. godine.

Rad na filmovima prati anti-NATO kampanja i uključivanje srpskih glumaca u legalizaciju aneksije Krima, piše RSE.

„Priča je zasnovana na istinitom događaju!“, tvrdi ruska filmska kompanija Apgrejd vižn (Upgrade Vision) najavljujući film Balkanska linija, koji će početkom 2019. godine biti predstavljen publici u 20 zemalja.

U saopštenju ruskog Ministarstva kulture navodi se da istoričari dogadjaje opisane u filmu „smatraju najopasnijim pogoršanjem odnosa Rusije i Zapada od vremena karipske krize“ i dodaju da „Balkanska linija govori o sudbonosnoj operaciji, čiji su detalji i dan danas zatvoreni za javnost“.

Jedan od autora filma, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je za RSE da se u toj priči „naglasak stavlja na činjenicu da je Srbija jako pogodjena strana u sukobu“. „Mnogi su dogadjaji na Kosovu bili izmišljeni kako bi se izazvalo NATO bombardovanje, i to će se prikazati u filmu“, rekao je sagovornik RSE.

Glavne uloge u filmu će tumačiti poznati glumac Goša Kucenko, Ravšana Kurkova, Anton Pampušni i nekoliko srpskih glumaca medju kojima je idol miliona sovjetskih dečaka, najpoznatiji „indijanac“ Gojko Mitić i nova zvezda ruske kinematografije Miloš Biković, koga je pre nekoliko godina upoznao najuticajniji ruski reditelj-patriota Nikita Mihalkov, a nedavno se timu glumaca pridružio Emir Kusturica, kome je Vladimir Putin, 2016. godine, dodelio „Orden prijateljstva“ zbog „posebnih zasluga u jačanju mira i medjsobnog razumevanja medju narodima“ , dodaje se.

RSE piše i da je film delimično snimljen na Krimu „pa su se svi državljani Srbije našli na spisku ukrajinskog sajta Mirotvorec zbog učešća u propagandnim aktivnostima i legalizaciji aneksije Krima“. Taj sajt objavljuje lične podatke ljudi koje smatra separatistima ili „agentima Kremlja“.

Pored toga, srpski glumci su angažovani na promociji zajedničkih slovenskih vrednosti u ruskim medijima, te borbi protiv politike NATO, dodaje se.

RSE navodi i da je Ministarstvo kulture Srbije, kako im je rečeno, izdvojilo za snimanje Balkanske linije 24.880.000 dinara (210.000 eura), smatrajući ga projektom od nacionalnog značaja.

„Filmski centar Srbije je preneo sredstva producentskoj kući Archangel studios iz Beograda“, piše u odgovoru ministarstva na pitanja RSE, dok u Ruskom ministarstvu kulture nisu odgovorili na zahtev povodom finansiranja projekta. Ukupni budžet filma je procenjen na 230 miliona rubalja (više od tri miliona evra), dok je očekivana zarada 525 miliona (više od sedam miliona evra).

U producentskom timu je Vadim Birkin koji je za RSE rekao da će novi film biti spektakularan. On nije pristao da govori o troškovima rekavši da je „budžet filma manji, nego što se objavljuje na Internetu“ i da film ima „podršku mnistarstava kulture Rusije i Srbije, te privatne investicije i sopstvena sredstva“.

Prema rečima Birkina, autori filma misle pre svega na rusku javnost, te ne smatraju da njihov scenarij može dovesti do nepotrebnih emocija na Balkanu. „Nije moguće zaobići odnose između balkanskih naroda, ali to nije najvažnija stvar u filmu. Nemamo ‘dobre Srbe’ i ‘loše Albance’ ili obrnuto – ‘dobre Albance’ i ‘loše Srbe. Ovo je veoma razudjena slika, kakva je uostalom i sama situacija na Balkanu. A bandit je bandit, on može biti Albanac ili Srbin… Ne treba se vezivati za nacionalnost. U svakom slučaju, nismo imali takav zadatak“, rekao je.

RSE dodaje da je u Rusiji u pripremi još jedan film, bez srpskih „zvezda“, ali sličnog scenarija. Po nalogu ruske televizije NTV, koja je poslednjih godina poznata uglavnom po „raskrinkavanju“ ruske političke opozicije, snima se film Bataljon, vojno-istorijska drama od četriri epizode, u kojoj deset obaveštajaca pokušavaju da odbrane teritoriju od šezdeset puta jačeg neprijatelja.

U proteklih 20 godina u Rusiji je snimljeno više dokumentarnih filmova o NATO bombardovanju i maršu na Prištinu. U ovim pričama možemo da čujemo da je „Černomirdin ubedio Miloševića da izda Kosovo“ ili da su „ruski vojnici bili dočekani kao heroji u 1945. godini“, ali u njima nema informacija o sukobima, razbijanju uslovnog „komandanta Smuka“ ili oslobadjanju zarobljenika. Ruski vojnici nisu učestvovali u borbama, navodi RSE.