Појам „рудник“ има три значења у српском језику, а сва три су истовремено применљива само на једном месту – у варошици Рудник, смештеној на обронцима планине Рудник, а у близини рудника олова и цинка.
Варошица Рудник је насеље с око хиљаду и по становника, смештено између шумовитих брда. До Рудника се лако долази аутомобилом; постоји широк асфалтни пут који га повезује с Ибарском магистралом, скретање је јасно обележено, Горњи Милановац је удаљен десетак километара, а Београд нешто више од сто километара.
Рудник је проглашен ваздушном бањом још 1922. године.
Планина Рудник је шумовита планина, испресецана стазама за шетњу и богата водом. Пејзажи који се овде могу видети су изузетни.
На Руднику се налази средњовековни град Острвица, на истоименој планини купастог облика.
Острвица је пала у руке Турака међу последњима, 1454. године, а први је град ослобођен у Првом српском устанку – 2. марта 1804. године.
О туризму на Руднику (не каже се „у Руднику“; када неко тако каже, овдашњи народ мисли да се нешто налази у руднику испод земље) обавили смо разговор с Александром Недељковићем, директором и власником хотела „Неда“ на Руднику.
„Рудник је сасвим посебна туристичка прича у односу на Горњи Милановац; овде има преко 564 постеља на располагању туристима: близу двеста у нашем хотелу, око 130 у одмаралиштима и остатак у приватном смештају код рудничких домаћина.
Међутим, ради се о туристичком месту које је непризнато и потпуно запостављено.
На Руднику нема одговарајућег паркинга, а отворени базен не ради већ седамнаест година.“, каже Александар Недељковић и своју изјаву илуструје видео снимком забележеним на мобилном телефону.
На снимку, актуелни председник Општине Горњи Милановац заиста обећава, пред окупљеним народом, почетак поновног рада отвореног базена на Руднику.
Представите нам свој хотел.
„Хотел ,Неда` је мотор развоја туризма на Руднику.
Изградила га је моја породица, конкретно мој отац, новцем зарађеним на привременом раду у Немачкој. (Иначе, ја припадам десетој генерацији Недељковића која живи на Руднику.)
Од оснивања хотела, остварили смо око милион и двеста хиљада пансионских ноћења гостију.“
„Имамо 56 хотелских соба, близу двеста лежајева, ресторан, затворени базен, велнес садржаје и сопствену пекару.“
Како послује ваш хотел; кажете да локална самоуправа недовољно улаже у ваше место?
„Хотел ,Неда`, ипак, добро послује. Отворили смо сезону 22. јануара ове године и радили до 18. августа.
Хотел је био попуњен у делу од 80% до 90%. У сезони запошљавамо до четрдесет радника.“
„Највише се бавимо омладинским и спортским туризмом. Долазе нам домаћи гости, али и гости из читавог света. На Руднику се налази регионални центар за омладинску кошарку, тако да су нам млади кошаркаши чести гости.“
„Сада је хотел затворен ради реновирања, а настављамо с радом на почетку зимске сезоне.“
У Горњем Милановцу смо чули да хотел не ради најбоље.
„У Горњем Милановцу немају јасну слику о нашем пословању јер им, већ дуже времена, не достављамо податке о броју гостију.“
Каква је ваша сарадња с државним органима? Шта очекујете од државе?
„Од државе бих највише волео да ми нађе купца за хотел. Да га продам и да се иселим одавде.“
Добро, видимо да сте огорчени…
„Слободно напишите како сам рекао. Нисам огорчен, ја сам само реалан.“
Показује нам директор Александар, у краћој вожњи аутомобилом, живописну околину Рудника, укључујући и око двеста година стару кућу Иветића.
Морамо се сложити да је проглашење Рудника за ваздушну бању било сасвим основано.
Заинтересовани лепотама које смо видели у околини Рудника, одлазимо у „Шумску кућу“.
До „Шумске куће“ се тешко долази. Узак асфалтни пут води кроз шуму, али је готово потпуно уништен, тако да смо једва прошли аутомобилом.
Када смо стигли до репрезентативне зграде у дубокој шуми, добијамо објашњење од Драгана Маринковића, руководиоца угоститељског објекта.
„Зграда у којој је сада ,Шумска кућа` је изграђена 1933. или 1934. године. Власник је био неки Аустријанац Херман. После Другог светског рата, зграда је постала државно власништво, а од шездесетих година прошлог века њоме газдује ЈП Србијашуме.“
„Зграда је, током деценија, дограђивана, обнављана и сасвим пристојно одржавана.
Седамдесетих и осамдесетих година је овде врвело од гостију.
Међутим, читав Рудник је у запећку, па је тако и с нама. Прво што нам недостаје јесте пристојан пут до нашег објекта. Морало би се много урадити и на промоцији туризма на Руднику.“
„Спали смо на само два радника који су у ,Шумској кући` све – кувари, конобари, собари, домари, ложачи…“
Шта нудите посетиоцима?
„Наш угоститељски објекат нуди посетиоцима специјалитете домаће кухиње, а најпознатији смо по срнећем гулашу и лепињи с кајмаком.
Викендом и празницима, када је лепо време, добро смо посећени.
Долазе нам и деца из оближњег одмаралишта.
Можемо да примимо до педесет гостију у затвореном простору, а, преко лета, ради ресторанска башта усред шуме.“
„Имамо и три собе, тако да код нас долазе и гости на ноћење.
Најчешће овде дуже бораве планинари, ловци и љубитељи природе.“
Поздрављамо се са својим саговорницима, а не можемо да се отмемо утиску да је Рудник, заиста, у запећку. Услови за развој туризма и угоститељства овде постоје у великој мери, а постоји и завидна туристичка традиција.
Надамо се да туристички потенцијали Рудника неће још дуго чамети неискоришћени.
Драгана Костић
Фото: Љ.Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Горњи Милановац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
