Јединствени рудник лигнита и угља у Европи с подводном експлоатацијом „Ковин” смештен дуж леве обале Дунава, отворен 1991. године, могао би за пет година, колике су процењене резерве на самом копу – да буде затворен.
То, би међутим, за Србију била велика штета, ако се зна да су доказане резерве мрког угља, тик поред овог копа, веће од 300 милиона тона и да би на том простору могла да се изгради нова термоелектрана снаге 700 мегавата, која би годишње производила више од шест милиона мегават сати струје.
Укупна вредност инвестиције процењена је на 1,1 милијарду евра, а живот рудника „Ковин” био би продужен са стратешким партнерством. Заинтересовани су инвеститори из Русије и Кине.
Рудник је почетком деведесетих пословао као део Електропривреде Србије и то као експериментални рудник с подводном експлоатацијом, што за разлику од површинских угљенокопа значи да багер откопава угаљ испод воде, транспортује и депонује руду.
– Дневно се у „Ковину” испод воде, на дубини од око 35 метара, ископа око 1.000 тона лигнита, а могло би и три пута више, да то дозвољава багер стар 25 година чија је замена делова прескупа – каже Иван Тадић, директор рудника, који је на ово место дошао пре 10 месеци.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
