Дан победе над фашизмом у Европи се обележава 9. маја. Тог дана, 1945. године, нацистички генерали су потписали безусловну капитулацију пред највишим војним заповедницима Црвене армије, те је тако окончан најкрвавији и најразорнији рат у људској историји. О крвавости и разорности Другог светског рата сведочи и чињеница да људска историја не памти ни један значајнији догађај, ма које врсте, од тог рата.
Има више детаља који би могли оспорити 9. мај као Дан победе над фашизмом. Нису се сви фашисти у Европи предали 9. маја 1945. године; рецимо усташе западно од Зиданог Моста и у Блајбургу су још неколико дана пружале отпор. Оџак, мало место у Босанској Посавини, ослобођен је тек 25. маја, шеснаест дана по капитулацији нацистичке Немачке. У једном периоду социјалистичке Југославије, као Дан победе над фашизмом је обележаван 15. мај.
Ван Европе, Други светски рат је трајао месецима дуже. Јапан се предао тек када је против њега примењено атомско оружје.
Фашизам је жилав коров. Шпанија је била фашистичка држава све до после смрти диктатора Франка, а Перонова Аргентина и Пиночеoв Чиле су, такође, били примери фашизма.
Фашизам и данас живи у неким главама.
Но, вратимо се теми – прослави Дана Победе.
Фашизам је, то је историјска наука јасно показала, највећим делом војно сломила Црвена армија, војска Совјетског Савеза. Ни један народ у Другом светском рату није тако много страдао као совјетски народ, међу којима су најбројнији, свакако, били Руси.
Руси у Србији, следствено реченом, не заборављају Дан победе ни једне године, ма где се у Србији налазили.
Да обележе Дан победе нису пропустили ни Руси у Крушевцу и Александровцу, чему је посвећен овај текст.
Удружење „Свеславица“ из Крушевца, које окупља руске сународнике и пријатеље и поштоваоце Русије у Крушевцу и околини, обележило је Дан победе на оригиналан начин – отварањем изложбе фотографија и уметничких слика „Шездесет година од првог човековог лета у свемир“.
Изложба је постављена у сали Крушевачког позоришта, тако да Крушевљани могу да виде оригиналне фотографије Јурија Гагарина и других првака совјетског космонаутичког програма током припрема за свемирске летове. Посетиоци изложбе ће видети и уметничке слике инспирисане космонатуиком, које су настале у уметничком студију Грекова у Москви, и упознати се с основним подацима о првим летовима у свемир.
На отварању изложбе, у петак 7. маја, Милован Ћурчић, председник Извршног одбора Националног савета руске националне мањине у Србији (НСРНМ), истакао је да је Крушевац треће место у Србији, после Београда и Панчева, у којој се приређује оваква изложба, а да се њено приказивање грађанима овде неће завршити – изложба путује даље, за Чачак, Краљево, Ниш…
Председник Удружења „Свеславица“ и члан Извршног одбора НСРНМ, Ирина Миљковић, истакла је значај научних достигнућа Совjетског Савеза и значај неговања и представљања младима тековина антифашистичке борбе.
Отварање изложбе су поздравили и председник Координационог савета руских сународника у Србији, господин Александар Ајдиновић и директор Руске националне библиотеке из Панчева, Лариса Милић.
На отварању изложбе су уручена признања и дипломе деци предшколског узраста из Предшколске установе “Ната Вељковић” из Крушевца и ученику основне школе из Врњачке Бање, победницима ликовног конкурса посвећеног првом лету човека у свемир.
Отварање је пратио и мали уметнички програм који је приредио клавирски дуо Лука Обрадовић и Нина Грубић, ученици средње Музичке школе „Стеван Христић“ из Крушевца.
На сам Дан победе, 9. маја, положени су венци на споменик Црвеноармејцима погинулим у борбама за ослобођење Крушевца крај моста на реци Расини. Венце су положили представници Града Крушевца, представници више удружења грађана и политичких организација, а није изостао венац Руса који данас живе у Крушевцу. Пошту палим саборцима одали су и чланови борачких организација.
Истог дана, на главном градском тргу, чланови Удружења “Змај”, заједно са представницима Ноћних вукова и крушевачких Руса, грађанима су поделили већи број мајица с пригодним натписом посвећеном Дану победе и Георгијевске ленте, симбол руске победе и страдања.
На Дан победе, у Александровцу, у Дому културе „Мирослав Буца Мирковић“, отворена је изложба посвећена првом лету човека у свемир.
Овде дугујемо читаоцима једно објашњење. Читава изложба „Шездесет година од првог човековог лета у свемир“ садржи близу шездесет слика и фотографија. Публици је, овом приликом, изложба представљена у две целине; једна целина је изложена у Крушевцу, а друга у Александровцу.
Катарина Петковић, председник одбора за родну равноправност у Александровцу и председница Удружења “Слово”, подвукла је значај подсећања на заједничку борбу југословенског и совјетског народа против фашизма.
Ирина Миљковић, представник Националног савета РНМ у Србији, истакла је значај незаборава жртава бораца против фашизма, а нарочито значај друштвеног покрета „Бесмртни пук“, који сада има већ државни значај.
О значају обележавања Дана победе, говорили су и представници Завичајног музеја Жупе.
Отварање изложбе увеличало је музицирање ученика александровачких основних школа и стихови „Крваве бајке“.
Не можемо овом приликом да не кажемо да су материјале за изложбу, посвећену Јурију Гагарину, српској публици уступили Руска агенција “Роскосмос” и ликовни студио Грекова из Москве уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији и Руског центра за науку и културу – Руски дом у Београду. У припреми изложбе су учествовали НСРНМ, Координациони савет Руских сународника у Србији, Удружење “Наслеђе” из Београда и Међународни друштвени фонд јединства православних народа из Београда, као и друга удружења сународника у различитим градовима у Србији.
Представници руске националне мањине у Србији из Крушевца, Александровца и Чачка су одали пошту палим борцима и жртвама фашистичког терора полагањем цвећа на Споменик у центру Александровца.
Начин како су Руси Крушевца и Александровца обележили Дан победе треба да буде пример припадницима руске националне мањине и у другим деловима Србије.
У Крушевцу и Александровцу, 9. маја 2021. године
Љубомир Костић
