BG

Руси у Крушевцу

У Крушевцу, средњовековној престоници Лазареве Србије, већ дуго постоји бројношћу мала, али у крушевачкој средини запажена етничка група Руса.

О крушевачким Русима разговарамо с председником Удружења руских сународника и пријатеља Русије „Свеславица“ из Крушевца и потпредседником Националног савета руске националне мањине у Србији, Ирином Миљковић. 

Госпођа Ирина је рођена као Ирина Анатољјевна Лаврентјева у Јалти на Криму. Давне 1977. године, наша саговорница је студирала историју уметности на Универзитету „Ломоносов“ у Москви и радила интервјуе за омладински програм Радио-телевизије Совјетског Савеза. У Москви је упознала једног шармантног Србина, тако да се удајом преселила у Крушевац и постала професор клавира у Музичкој школи „Стеван Христић“ и преводилац.

„Удружење Руса у Крушевцу, неформално, постоји већ петнаестак година, а регистровано је 2011. године.“, објашњава нам госпођа Ирина. „Дали смо му име ,Свеславица`, што је појам из древне словенске митологије, а  симболизује јединство и мир, чувар је породице и домаћег огњишта.“

„Наши чланови су етнички Руси, потомци емиграната из ранијих таласа досељавања и Срби који имају везе с Русијом (професори руског језика, историчари, студенти…).“

„Имамо преко стотину чланова, од чега су око једне трећине Руси – делом они који у Србији живе дуго, делом они који су се доселили протеклих година. Имамо и породице пензионера који су се доселили из Русије. Рецимо, породица Жундрикови: отац, војни пензинер, супруга и син.“

„Удружење у Крушевцу је оснивало подружнице у другим местима, од којих су, затим, настајала посебна удружења. Тако је учињено, рецимо, у Нишу. Иначе, треба да знате да су, непосредно после Првог светског рата, у Србији су постојали 110 козачких заједница, од којих две су биле женске!.“

„Од почетка постојања, трудимо се да упознамо овдашњу средину с руском културом, нарочито савременом. Такође, много полажемо на очување споменика који сведоче о присуству Руса у Крушевачком крају и на неговање сећања на руску емиграцију у Србији.“

„Већ пет година у Крушевцу организујемо бесплатне курсеве руског језика, часове држи професор руског језика која не само што је носилац језика, већ и студије руског језика завршила је у Москви, а почетак рада је обележен посетом тадашњег амбасадора Руске Федерације у Београду, господина Александра Васиљјевича Чепурина. Желимо да промовишемо учење руског језика у школама Расинског округа.“

„Пре две године, организовали смо ,Дане Москве у Крушевцу`, а поводом 870 година од оснивања Москве.“

„Иван Наумов, писац ,Балканске међе`, посетио је Крушевац 17. јуна текуће године.“

„Организујемо и концерте, књижевне вечери и друге догађаје. Сваке Нове године организујемо представу за децу на руском језику, а наши малишани добију и пакетиће од Руске државе.“

„Бринемо се о споменицима Русима који овде постоје. На Старом гробљу у Крушевцу налазе се споменици припадницима руске емиграције преминулима у Крушевцу.“

„Нарочито су значајни споменици погинулим совјетским  војницима. У Крушевцу постоје два таква споменика: на улазу у град из правца Александровца и код реке Расине, на месту где су црвеноармејци и погинули.“

„У селу Каоник, у порти Цркве, налази се спомен-обележје Русима погинулим као добровољци у Српско-турском рату 1876. године.“

„Град Крушевац се побратимио с градом Липецком у Русији и с градом Одинцовим у Московској области. Нарочито лепо сарађујемо с ратним ветеранима из Липецка.“

Ето, драги читаоци, тако то изгледа када у град у унутрашњости Србије дођу странци из далеке Русије и донесу своја знања, вештине и културне вредности – саме користи и за домаћине и за дошљаке. Било какав додатни аргумент на страни пријатељства српског и руског народа није неопходан.

Изнете чињенице сматрамо и аргументима против ксенофобије и шовинизма било које врсте. Да међу собом немамо и странце и њихове овде рођене потомке, ипак бисмо били сиромашнији него што већ јесмо.  

Крушевац, септембар 2019. године

Драгана Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh