• Novosti online

    Русија црта нови гасовод до Италије

    Руски „Гаспром”, италијански „Едисон” и грчка „Депа” одлучиће до краја ове године да ли је и колико економски исплативо улагати у градњу гасовода од Русије испод Црног мора преко трећих земаља до Грчке, а потом и Италије. Циљ овог пројекта је, како је саопштено, организовање јужне руте за испоруке руског гаса у Европу, изјавио је јуче први човек „Гаспрома” Алексеј Милер на састанку са председником Русије Владимиром Путином.

    Меморандум о разумевању потписан је прошле недеље у Риму, рекао је Милер и додао да „наши европски партнери и ми крећемо од пројекта који су припремиле и развиле грчке и италијанске колеге у сарадњи са француским, назван ’Посејдон’, а којим је тада било планирано допремање 12 милијарди кубних метара азербејџанског гаса од Грчке по дну Јонског мора до југа Италије”.

    Он је додао да је нови правац за транспорт гаса до Европе економски оправдан због растуће тражње за гасом.

    И пре него што је извесно да ли ће Руси уопште кренути у овај пројекат, Европска комисија већ је послала поруку „Гаспрому” – „само вас посматрамо”, истичући да „сваки гасовод, па и овај, мора да испуњава све европске стандарде, укључујући и Трећи енергетски пакет”.

    Ако до реализације овог пројекта с Грчком и Италијом уопште дође неко треба да каже како ће се допремати руски гас за треће земље, тим пре што су Бугарска и Турска, које излазе на Црно море, одустале од градње „Јужног”, а потом и од „Турског тока”. С друге стране Грчка нема излаз на Црно море.

    Упитан, да ли би Србија, евентуално, могла да се нађе у овом пројекту с обзиром на то да нас је ЕУ избрисала из својих гасних планова, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да је то једино могуће трасом Ниш–Димитровград.

    – Чињеница је да постоји директна гасна веза између Русије и Грчке. То је гасовод преко Бугарске и Румуније, па је могуће да Руси, Грци и Италијани размишљају о проширењу тог капацитета. Цеви могу само преко Бугарске или Турске па у Грчку, другачије није могуће, каже Вулетић.

    На питање, да ли је овај пројекат још једно подсећање Украјине, да за две године остаје без гаса, сигурног новца од такси за транзит, Вулетић каже да и њему све на то личи, али и да ваља сачекати да се види шта ће бити од ове идеје.

    – Гасовод преко Украјине, којим и Србија добија гас, саграђен је 1970. године. Као и све друго и он има свој век трајања. Пошто се овај гасовод већ годинама крпи, јер су у питању старе цеви, много је једноставније у таквим околностима градити нови, а не поправљати стари од пре 46 година, каже Вулетић.

    Шта год на крају било и од овог новог пројекта, једно је сигурно – што је више гасовода око Србије, и нашој земљи ће бити лакше да се одлучи у ком смеру да се окрене.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com