Русија и Турска обнављају историјско ривалство на терену Сирије, где савезници Москве прете да нанесу озбиљан ударац клијентима Анкаре.
Док се снаге председника Башара ел Асада уз подршку руских авиона, иранских шиитских милиција и либанског Хезболаха на северу земље већ пресекле виталне турске линије снабдевања побуњеницима и спремају се за одлучујући напад на Алепо, други највећи сиријски град – чији би пад могао да означи коначни пораз Асадових противника – у Москви се саопштава да Русија има озбиљне сумње да се Турска у тајности спрема за „акцију на територији Сирије”.
Четири месеца од почетка ваздушних удара у Сирији, Кремљу се исплаћују дивиденде прве војне акције ван граница Русије од времена Совјетског Савеза. Цена је релативно мала, губици у људству минимални.
Председник Владимир Путин окреће ратну срећу у корист снага лојалних Асаду, које су почетком 2015. почеле убрзано да губе контролу у сукобу са борцима Исламске државе и побуњеницима који уживају подршку Запада, Турске и арапских држава Залива.
Асад своје успехе може да захвали Русима али, посредно, и турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, који је својом одлуком да турски ловци крајем новембра сруше руски „су-25” допринео интензивирању руских војних операција у подручјима које Анкара сматра својом зоном утицаја.
Москва је операције свог ваздухопловства у последња два месеца систематски померала ка коридору северно од Алепа, што се тумачи као знак одмазде Турској због обарања руског борбеног авиона.
Турска већ плаћа високу економску цену, мерену милијардама долара изгубљеног руског робног и инвестиционог тржишта. На ред је изгледа дошло плаћање политичке цене, која озбиљно уздрмава положај Турске као регионалне силе и важног актера сиријског сукоба.
Заузимање стратешки важног места Азаз не само да блокира турски коридор ка Алепу већ означава крај плановима Анкаре да на тим територијама успостави „сигурну зону” за расељене Сиријце, али и упориште свог утицаја и присуства у сиријском конфликту које би ослабило снагу сиријских Курда.
Планови Турске, главног спонзора побуне против Асада, не остварују се. Русија је та која је на северу Сирије фактички успоставили сопствену зону забрањених летова, омогућавајући снагама режима да крену да враћају области које су изгубиле током претходних пет година грађанског рата.
Турска, друга по величина армија НАТО-а – која је прошле године после дуго устезања најавила да ће се активно укључити у борбу против Исламске државе – нема начина да узврати на руска бомбардовања својих сиријских савезника. „Ово је најслабија позиција Турске у Сирији последњих година”, сматра Давид Кенер, блискоисточни уредник магазина „Форин полисија”. „Обарање руског авиона била је тачка преокрета.”
Москва је после инцидента убрзала наоружавање Асадове армије, своје авионе ангажоване у Сирији опремила ракетама ваздух-ваздух, а у средоземну базу Хемеимим близу Латакије, само педесетак километара од турске границе, упутила најсавременији систем противваздушне одбране С-400.
Руси су учинили све да Турска изгуби свој капацитет да, као независни актер сукоба, утиче на стратешку ситуацију и на копну и у ваздушном простору северозапада Сирије, који жели да сматра сфером свог утицаја.
Турска губи и на другом фронту. Све неуспешније покушава да спречи дотур оружја и опреме сиријским Курдима које Запад сматра веома корисним савезником у борби против Исламске државе, али Анкара тврди да су сувише блиски Радничкој партији Курдистана, која је у Турској проглашена за „терористичку организацију”.
Кремљ такође помаже сиријске Курде, које понекад оптужују да су блиски Асаду. У децембру је испоручено оружје за 5.000 курдских бораца у месту Африн, док су руски авиони бомбардовали конвој камиона који је из Турске прешао у Сирију. Курдској милицији сада се нуди ново оружје и подршка како би оснажили прекиде линија снабдевања протурских побуњеника према Алепу.
Алепо је подељен на подручја под контролом владе, опозиције и исламиста. Од почетка руског бомбардовања, режимска армија је на југу града покренула офанзиву против побуњеника, а на истоку против бораца калифата. Сада се тврди да ускоро, после пробијања побуњеничких линија северозападно од града, предстоји и изоловање Алепа са запада.
Руско-турска тензија се усијава. Анкара је одбила руски захтев за рутинским извиђачким летом над турском територијом, у складу са споразумом о отвореном небу између НАТО-а и тадашњег Варшавског пакта из 1992, по коме две земље имају право на међусобно ваздушно осматрање како би се јачало међусобно поверење.
Турски договор са Русијом ступио је на снагу 2006. и од тада је Москва у просеку имала два таква лета изнад Турске годишње, а Турска четири над Русијом. Ово данас изгледа да више није време споразума.
Турска је поново оптужила Русију да су њени авиони повредили ваздушни простор Турске. Москва узвраћа да се ради о прикривању појачаних турских војних активности дуж сиријске границе.
Свака евентуална турска интервенција додатно би заоштрила турско-руску кризу, призвала још теже руске санкције и довела до нових епизода сукоба две армије са несагледивим последицама.
