Африка и Русија треба да продубљују стратешку сарадњу, порука је недавног Међународног економског форума у Санкт Петербургу (6–8. јуна). Африка је континент безграничних могућности развоја, др Амани Абу-Заид комесар за инфраструктуру и енергетику Афричке уније, нагласила је у Санкт Петербургу. Египатски дипломата истовремено је најавила да се отварање новог поглавља у односима Црног континента и Москве очекује крајем октобра у Сочију, на Првом руско-афричком форуму у историји. У којим све правцима би се данас могли развијати стратешка сарадња два идеолошка савезника из времена антиколонијалних ратова Африке, могло би бити јасније већ следеће седмице, након прве седнице Управног одбора Афричке експорт-импорт банке у иностранству, тачније у Москви од 18. до 22. јуна.
Упоредо са московском седницом те банке – чији је деоничар од 2017. и руски државни Центар за извоз, биће – према најавама – организована и економска конференција чије су кључне теме: анализа текућих односа Русије и Африке, као и „мултилатерализам у ери протекционизма”.
Домаћини – у време заоштрених односа са Западом, неизвесних глобалних трговинских односа, и нових геополитичких иницијатива Москве широм света – не крију велика очекивања од даље разраде односа са Африком, континентом који обилује стратешким рудама које мањкају у Русији (хром, манган, титанијум, никл…)
„Русија и државе Африке су на путу стварања билатералне стратешке алијансе засноване на отворености и поверењу. Поставићемо темеље наших даљих међусобних односа за деценије које долазе”, најавио је Антон Кобијаков, саветник руског председника Владимира Путина.
Где Москва можда види први ослонац нововековне алијансе са Африком, наговестио је зимус Денис Мантуров, руски министар индустрије и трговине.
„Потенцијал за руско-афричку војнотехничку и индустријску сарадњу прилично је велики. Руске компаније способне су да ојачају своју позицију на тржишту Африке правилним коришћењем својих техничких достигнућа. Очекујемо да овим поводом порасте интересовање руских индустријалаца. У сваком случају, ми ћемо учинити све што можемо у том правцу”, најавио је Мантуров.
Иначе, руска војно-технолошка сарадња са Африком већ је прилично разграната.
Наиме, повратак Африке у нововековни фокус Москве – након периода замрзнутих билатералних односа с краја совјетског периода 1991. и вишедеценијског силовитог економског продора Кине, и скромнијих искорака Индије, Бразила и Турске уз постепено повлачење САД –упадљиво је везан за послове оружара.
Тако је у у периоду између 2012–16. Русија избила на чело афричких снабдевача оружјем ( 35 одсто извоза на Црни континент), далеко испред Кине (17 одсто), Америке (9,6 одсто) и Француске (6,9 одсто) – подаци су Међународног истраживачког института за мир у Стокхолму.
Од 2015. Русија је потписала 21 билатерални споразум о војној сарадњи са државама Африке (са Боцваном, Буркином Фасо, Бурундијем, Камеруном, Централноафричком Републиком, Чадом, Египтом, Есватинијем, (некадашњим Свазилендом), Етиопијом, Гамбијом, Ганом, Гвинејом, Мозамбиком, Нигером, Нигеријом, Руандом, Сијера Леонеом, Суданом, Танзанијом, Замбијом и Зимбабвеом). У међувремену, збирне руске инвестиције у Африци између 2003. и 2017. године достигле су скромних 17 милијарди долара. Поређења ради, Кина је од 2015. усмерила преко 60 милијарди долара инвестиција на Црни континент, да би прошле јесени најавила још 60 милијарди долара државних подстицаја развоју бизниса у Африци, као и 10 милијарди долара приватних инвестиција у следеће три године.
Шта све данас обухвата војна сарадња Русије са афричким партнерима предмет је широких спекулација западних посматрача. Москва тим поводом не открива све карте, док су Африканци при том нешто говорљивији.
„Нигерија тражи дуготрајну помоћ Русије у борби против терориста Боко Харама и пирата у Гвинејском заливу, Привремена армијска сарадња коју смо са Москвом успоставили 2014. више није довољна. Потребни су нам: модерно наоружање, савремена обука војника и армијска експертиза. И не само то, Нигерија жели подршку Русије око изградње нафтовода, развоја железнице и подизања нуклеарних реактора”, Мансур Дан-Али, министар одбране најмногољудније афричке државе прецизирао је пролетос на Међународној конференцији о безбедности у Москви. Питање на које би многи геополитички играчи желели да знају одговор јесте: Шта би могла да буде противуслуга Нигерије Русији за евентуалну будућу војнотехнолошку сарадњу. Западни посматрачи стрепе да би то могла бити војна база негде дуж нигеријских обала нафтоносног Гвинејског залива. „Африка је још једна арена у којој Русија доводи у питање евроатлантски међународни безбедносни поредак”, оцењује шведска Агенција за одбрамбена истраживања.
Тим поводом, бројни афрички војнотехнолошки партнери Русије, почев од Бурундија, Мозамбика, Еритреје, Сомалиленда, Египта, Либије и Судана помињу се на Западу као могуће локације прве војне базе Русије на Црном континенту. Кандидата можда има још.
„Москва шаље војне специјалце у Републику Конго, да опслужују армијску опрему руске производње која је тамо од раније”, Дмитриј Песков, портпарол Кремља саопштио је на конференцији за штампу крајем прошлог месеца. Песков при том није одговорио на питање колико је војних специјалаца и ког профила Москва послала у државу екваторијалне Африке на јужном Атлантику.
