Руси су у Краљеву присутни више од једног века.
У фебруару 1921. године, у Краљево је стигло 68 имиграната из Русије, избеглица од грађанског рата. Јавни радови и велике инвестиције које су у Краљеву предузете двадесетих година прошлог века (да не употребљавамо модеран израз „инфраструктурни пројекти“), привукли су више десетина Руса у Краљево, који су ту налазили упослење. Учествовали су Руси у изградњи пута Краљево – Рашка, на градилишту железничке пруге Крагујевац – Краљево – Рашка – Косовска Митровица, у подизању Фабрике авиона и Фабрике вагона…
До 1933. године, „Руска колонија“ у Краљеву је порасла на око две стотине људи.
Сведочанстава о присуству Руса у Краљеву у том времену има и данас. О томе нам говори Александар Бережнов, архивиста у Историјском архиву у Краљеву, иначе и сам потомак руских имиграната.
„Руси у Краљеву између два светска рата су основали неколико удружења у циљу очувања своје културе, језика и традиције. Помагали су децу, сиромашне и немоћне сународнике, приређивали културне манифестације, предавања концерте… Руси су имали и своја места за провод – кафане и ресторане, а на делу обале Ибра је постојала ,Руска плажа`.“, каже архивиста Бережнов.
„У Историјском архиву има трагова о присуству Руса у Краљеву, али, на жалост, не много. Страдања у Другом светском рату су однела много докумената у неповрат.“
„Сачуване су, рецимо, матичне књиге овдашњих средњих школа из тог времена. По именима и презименима неких ђака је јасно да су руског порекла, иако су рођени у Краљеву или негде другде у Србији.“
„Сачувано је и више молби и поднесака краљевачких Руса из којих се види да су тражили упис у држављанство Краљевине Југославије, као и других докумената.“
„Из сачуваних докумената знамо да је у Фабрици вагона, између два рата, радило укупно четрдесетак Руса у различитим периодима, а знамо и да су нацисти у октобру 1941. године, међу преко 2 200 грађана Краљева, стрељали најмање 51 држављанина Русије, од којих су многи били радници Фабрике.“
„У Краљевачкој гимназији, између 1921. и 1950. године, предавало је најмање једанаесторо професора имиграната из Русије или чланова њихових породица, а било је наставника и у другим средњим и основним школама у Краљеву и околини, пореклом Руса.“
„Међу руским имигрантима било је монаха, монахиња и свештеника. У више околних села, руски свештеници су добили парохије у којима су служили као свештеници.“
Сведочанства о присуству Руса у Краљеву и о руској култури у овом граду смо потражили и у краљевачким библиотекама.
Катарина Јаблановић, виши библиотекар у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, нас извештава о руским књигама које се ту налазе.
„Немамо много наслова на руском језику. У слободном приступу је само око седамдесет књига на руском, углавном класична дела руске књижевности, а имамо и антологију српске поезије у препеву на руски језик. Имамо и нешто стручне литературе из више научних области.“, каже библиотекар Катарина Јаблановић.
Сасвим је другачије стање у Библиотеци Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву Универзитета у Крагујевцу, о чему нам говори библиотекар Милена Гочобија.
„Наша Библиотека има укупно око десет хиљада наслова, од чега је око три и по хиљаде књига на руском језику. Ради се о стручној литератури – о књигама из области математике, физике, машинства… Из области грађевинарства имамо мањи број наслова јер је смер грађевинарства овде основан тек пре неколико година. Имамо и тематске речнике руског језика, опет везане за поједине стручне области, уџбенике руског језика и друге књиге на руском.“
„Књиге на руском су набављане куповином, од 1979. године, када је Факултет основан, на даље. Много књига смо добили на поклон, а међу дародавцима се истичу Љубодраг Протић и Иван Мушикић.“
„Осамдесетих година прошлог века, Факултет је набављао и периодику на руском језику, која овде још постоји. У каснијим, кризним временима, периодика на руском није набављана, а тако је и данас.“
„Литературу на руском језику, углавном, користе наши наставници, који разумеју руски језик.“, каже библиотекар Гочобија и наставља, „Студенти позајмљују литературу на руском све ређе. Долазе генерације које нису училе руски језик у школи, тако да им је тешко да користе књиге на руском језику.“
„Од када смо успоставили савремени информациони систем и повезали се с другим библиотекама у Србији, све чешће добијамо захтеве за коришћење литературе на руском језику из других места, ван Краљева.“, закључује наша домаћица.
Пишући о култури Руса у Краљеву, стекли смо утисак да овде има мање сведочанстава о присуству Руса у прошлости него што смо очекивали на основу искустава из других средина у Србији сличне величине. Разлог би могла бити велика страдања Краљева и околине у Другом светском рату, када је десеткована овдашња руска заједница, али су уништени и многи документи, фотографије, уметничка дела и други предмети у вези с Русима и Русијом.
Сматрамо да изнета чињеница пред потомке Руса и пред Русе који данас живе у Краљеву и околини поставља озбиљан задатак. Оно што је остало од културне баштине Руса у Краљеву мора бити проучено, заштићено и представљено јавности на одговарајући начин. У том смислу, постојећа удружења Руса и пријатеља Русије у Краљеву (а чули смо да овде постоје чак три таква удружења) би морала да буду много активнија.
Љубомир Костић
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
