• Novosti online

    Русоломац

    Запад је преспавао почетак нове, велике кризе на Балкану, којој је допринео и руски утицај у региону, упозорио је пре неколико месеци угледни амерички часопис „Форин аферс”, указавши тиме на оно што посебно брине Стејт департмент. Отуда је долазак новог америчког амбасадора Кајла Скота, искусног дипломате коме су специјалност Балкан и Русија, сасвим логичан след догађаја. Свега неколико дана пошто је Скот предао акредитиве председнику Николићу, из Вашингтона су на позив премијера Вучића у истом дану у одвојене посете стигла још двојица утицајних Американаца – сенатори Боб Коркер и Србима нешто познатији из времена бомбардовања Џон Мекејн. Њихов долазак у години америчких избора, када су путовања чланова америчке администрaције сведена на минимум (Мекејн ове године иде само два пута ван земље), несумњив су показатељ повећаног интересовања САД за Србију. Баш као што су многи у чињеници да се на челу америчке амбасаде у Београду четири године налазио Мајкл Кирби, човек пред пензијом коме је службовање у Београду требало да буде само украс за биографију, тумачили као недостатак заинтересованости Вашингтона за збивања у Београду.

    Није, међутим, само Америка оснажила своје присуство у Србији. Слична би се порука могла извести и из промене на челу немачке амбасаде, где је Хајнца Вилхелма заменио дипломата у успону Аксел Дитман који је у Београд стигао у јулу прошле године, свега неколико дана уочи посете немачке канцеларке Ангеле Меркел.

    Да је Скот озбиљан играч, иако му је ово први пут да је на дужности амбасадора, говоре одговорне дужности на којима је био у 35 година дугој дипломатској каријери. Али подједнако и осетљива времена у којима га је Стејт департмент слао у поједине земље. Тако је био на служби у Загребу током рата, у првој половини деведесетих година прошлог века, па затим као политички саветник америчке амбасаде у Мађарској од 1999. до 2003. године, односно у време НАТО бомбардовања Србије, али и после тога, у време припрема за 5. октобар. Познато је да је баш Будимпешта била стециште окупљања тадашњих противника режима Слободана Милошевића. Службовао је и у амбасадама у Москви и Тел Авиву, радио при ОЕБС-у, америчкој мисији у УН… Према Викиликсовим депешама, Кајл Скот је, у време док је био генерални конзул САД у Милану, али и пре тога, док је био на нижој функцији у америчкој мисији у Бриселу, био задужен за класификацију, односно одређивање тајности депеша које су слате у Вашингтон. У Београд долази с позиције вишег саветника у немачком Маршаловом фонду, који је овдашњој јавности познат по издашним донацијама невладином сектору. Због тога је очекивано да буде посебно заинтересован за положај НВО сектора у Србији који САД финансирају и подржавају, што је, уосталом, и најавио пред долазак у Београд, пред надлежним одбором Конгреса.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com