Већ извесно време трају пробе за „пројекат године”, како флаутиста и професор на Факултету музичке уметности у Београду Љубиша Јовановић назива концерт који ће са студентима из своје класе одржати ускоро у Кини. Од 20. до 24. јула он и студенти, чланови ансамбла „Флаутино Лола класик”, иду у Кину, у Ћингдао, на највећи интернационални фестивал флауте који се организује сваких пет година. Као гости долазе и: Метју Дифур, соло флаутиста Берлинске филхармоније, Андраш Адорјан, један од највећих флаутиста нашег доба, музичари из САД, Париза, Берлинске филхармоније, професори са Џулијарда, све саме звезде…
– Ми отварамо фестивал, наш концерт је први. Свирамо Бахову „Уметност фуге” у поново откривеном аранжману Ингеборг Бугариновић, али и дела Енрика Јосифа и Иване Стефановић. Држаћу и мастер клас за 3.000 флаутиста из целе Кине. Кинези нам плаћају све трошкове боравка и половину карата. Министарство културе нам је дало један део средстава за преостале карте. Трагамо за још 200.000 динара да покријемо све трошкове. Ваљда ћемо успети – нада се професор Јовановић који шести пут иде у Кину, где је прошле године имао незаборавну тронедељну турнеју.
Док говори о бројним плановима за ову годину, наш саговорник наглашава да у Србији има живота ван политике и токова грубе медијске пропаганде, ријалитија, љутитих мишљења и коментара…
– Постоје ли људи који нормално размишљају с љубављу у срцу, надограђујући књигама и уметношћу уопште скучену свакодневицу и свест разноликих владара садашњости? Како изгледа живот ако сте до краја препуштени и посвећени музичкој уметности? Ако размишљате о младима који вас окружују? Ако имате неисцрпну потребу да идете даље? Понекад ми се чини да је тај мој нагон претеран, да морам стати, да није добро бити ангажован до те мере, а онда схватим да не могу другачије и да ћу до последњег даха следити своја уметничка промишљања, без компромиса и без обзира на цену – каже професор.
Крај априла овом музичару донео је први сусрет професора и студената флауте са простора некадашње Југославије, и то у Загребу где је са четворо својих студената извео само дела српских аутора.
– Прелепо искуство на новој модерној академији са сјајном двораном и радним просторима који омогућавају њиховим студентима оптималне услове наставе. Санак пусти за нас Београђане. И сусрет са старим пријатељима, новим амбицијама и магловитим жељама за напретком флаутизма.
Јовановић је ангажован и око издавања дуплог диска с музиком српских композитора за соло флауту, и флауту и оркестар.
– То је пројекат мог живота заокружен прошлогодишњим концертом на Бунт фестивалу где сам извео девет премијера домаћих аутора и свих 12 Телеманових фантазија. Концерт за који сам управо добио годишњу награду Умуса, као и признање „Музика класика”. У међувремену, на позив „Европа ностре” и Пласида Доминга снимио сам спот „Ода радости” са Дечјом филхармонијом на Калемегдану…
Јовановић је тренутно у Сарајеву где има концерт и предавање на Музичкој aкадемији с програмом од барока до савременог стваралаштва. Наступиће са хором „Суперар” и уметничким директором Бечких дечака Гералдом Виртом.
– Какав леп пројекат, уживам у свакој ноти! – каже нам пун полета.
И није то све. Хрватска флаутистичка академија позвала га је да у Карловцу од 6. до 14. јула са колегама одржи мастер клас и концерт за полазнике из региона. Пријавило се већ више од двадесеторо деце. И одмах истог дана путује за Студеницу где отвара Летњу духовну академију. Води и ансамбл „Флаутино” и свирају Баха три дана, два пута дневно по селима у околини Студенице.
– Људи тамо кажу да су жељни музике. Хајдемо да видимо докле се може продрети у срце духовне Србије – наводи Јовановић.
На његов свечани концерт у октобру, поводом 40 година уметничког рада, највероватније ће доћи Јубин Ким, тренутно најинтересантнија млада звезда флаутистичког неба. Свираће са свим Јовановићевим некадашњим и садашњим студентима. Као и Емануел Паји 2004. године. Да се нове генерације сретну са новим идолом – каже Јовановић.
– Божанствени дани трају. Живот и рад имају смисла. Радост и срећа који попуњавају време у нама и око нас су бескрајни. Радост музицирања је немерљива у свету у коме живимо испуњеном стресном, злокобном свакодневицом, борбом за елементарне вредности и основну егзистенцију. Ми лебдимо на облацима неког другачијег света, у дубокој нади да ћемо додирнути по коју звезду да би нам осветлила пут уметности и људских цивилизацијских достигнућа – поручује професор.
