Млади у Европској унији у просеку напуштају родитељски дом у 26. години, а у момачкој и девојачкој соби најдуже остају Македонци, Срби, Хрвати, Италијани и Словаци, који се одвајају од родитеља тек када закораче у четврту деценију, показује истраживање Еуростата. Званична статистика европског статистичког бироа, која бројкама слика осамостаљење младих, говори да су разлике од земље до земље веома велике: из „гнезда” најпре „одлете” млади Швеђани – са непуних двадесет година, Данци остају са родитељима свега годину дана дуже, а Финци напуштају породични дом са непуне 22 године. Млади у Луксембургу, Естонији, Холандији, Немачкој и Француској у самосталан живот крећу између 23. и 24. године, Грци, Шпанци, Португалци и Бугари око 29. године живота, а млади Срби са пуних 30 година.

Еуростатово истраживање показало је и да у свим чланицама ЕУ родитељски дом прво напуштају девојке, а разлози су углавном романтичне природе. Наиме, девојке пре младића стају на луди камен и улазе у брачну луку. Највеће разлике бележе се у Румунији, у којој девојке одлазе од родитеља у 26. години, а мушкарци четири године касније, док у нашој земљи девојке улазе у брак у просеку са 27,5 година, а мушкарци три године касније.

О каснијем осамостаљивању младих недавно је писао и британски „Гардијан”, који је констатовао да данас са родитељима живи милион младих особа више него пре две деценије. Бројке сведоче да је 1997. године у родитељском дому живела свака пета млада особа између 20. и 34. године, а данас са родитељима живи четвртина њих. И студија истраживачког центра „Пју” показује да скоро четвртина Американаца између 25. и 34. године живи у родитељском дому, што је двоструко више него 1980. године, а чак 60 одсто њих прима финансијску помоћ од родитеља.

Никола Ристић, представник Кровне организације младих Србије, истиче да није изненађен резултатима Еуростатовог истраживања и додаје да стање на тржишту рада отежава еманципацију младих. Подсећа да је прошлогодишњи „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији” показао да шест од десет младих особа нема никаква примања, а свака седма особа ради за минималац. Подаци о породичном и брачном статусу младих сведоче да највећи број њих живи са родитељима, тек свака десета млада особа живи у свом стану, а у браку се налази свега десет одсто њих. Осим што забрињава висока стопа незапослености, обесхрабрује и податак да је свега четвртина младих запослена у струци за коју се школовала.

Др Драган Станојевић, доцент на катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, каже да веома мали број младих у нашој земљи живи самостално ако није у браку, а узроци те појаве нису само економске природе.

– У нашем друштву постоји снажан култ породице, а одраслост је синоним за улазак у брак и добијање деце. Млади у Европи одрастање схватају као завршавање образовања, стицање финансијске независности и осамостаљење. Код нас се из породице порекла само прелази у секундарну породицу. Веома мали број младих живи самостално. Изузетак су академци који одлазе из свог града због студирања у великим универзитетским центрима – објашњава наш саговорник.

Резултати студије „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду говоре да чак две трећине популације која има између 19 и 35 година спада у категорију издржаваних особа, које финансијски помажу родитељи. Ово истраживање показало је да тек свака седма млада особа живи самостално, односно са пријатељима или рођацима, док студира у другом граду. Са родитељима живе две трећине младих између 24 и 25 година, половина младих од 29 и 30 година и трећина оних између 34 и 35 година. Ако имамо на уму социјалне маркере одраслости – завршено образовање, напуштање родитељског дома, запослење, ступање у брак и финансијску независност – може се констатовати да чак 46 одсто младих старости од 19 до 25 година нема ниједан атрибут одраслости и да скоро свака десета млада особа од 26 до 35 године нема ниједну карактеристику одраслости.