Као једна од могућих локација помиње се Албанија.
– Беч, Берлин и Рим формирају „осовину вољних” против илегалних миграција. –
Aустријски канцелар Себастијан Курц и немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер јуче су у Берлину најавили формирање неке врсте тројног савезништва Италије, Немачке и Аустрије у борби против илегалне миграције.
Taј савез су дословце назвали „осовином вољних за вођење политике према избеглицама”.
„Обједињени у осовину вољних, Аустрија, Немачка и Италија ће остварити сарадњу у спровођењу политике (регулације) избегличког питања”, изјавио је Курц.
Аустријски канцелар изјаснио се и за формирање „заједничких центара” за мигранте изван територије ЕУ, где би избеглице имале „заштиту, али не и шансу за бољи живот у централној Европи”.
„Не би требало да чекамо да имамо катастрофу, као 2015. године”, казао је Курц подсећајући на избегличку кризу од пре три године, када је немачка канцеларка Ангела Меркел отворила државне границе и дозволила прилив стотина хиљада миграната.
„Уместо тога, треба да делујемо на време”, додао је Курц.
Србија је у незахвалној позицији кад је реч о опасности од стварања сабирног центра за смештај нових миграната, што, како се спекулише, планира ЕУ.
Србија је последња земља која се граничи са ЕУ што повећава притисак на наше границе, каже директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила Радош Ђуровић.
Аустријски премијер Себастијан Курц је, наиме, потврдио изјаву данског премијера да постоји поверљиви план да се у европским земљама које нису чланице ЕУ формирају центри за трајни смештај миграната.У медијима се у том контексту већ спомињу Украјина, Албанија и Босна и Херцеговина, а још није познато да ли ће и Србија постати место у којем ће избеглице бити трајно стациониране.
О томе да ли је на светској мапи за трајно стационирање миграната обележена и Србија надлежни још ништа не знају, речено је Спутњику у Комесаријату за избеглице. Они тврде да су за тај податак чули само у медијима и наводе да након најаве затварања граница западних земаља у Србији још није забележен повећан број миграната.
Информацију о формирању сабирног центра за мигранте у Србији нема ни директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила Радош Ђуровић.
„О томе сам чуо само у медијима, али оно што могу да напоменем је чињеница да је и у садашњим околностима Србија по питању политике управљања миграцијама на веома незахвалном нивоу“, каже за Спутњик Ђуровић и напомиње да нашој земљи у том погледу недостаје јасна стратегија и ефикасна примена у пракси.
„Што се тиче прихвата избеглица и правних процедура Србија је на врло ниском нивоу. Обезбеђени су храна и привремени смештај, али даље од тога ништа се не постиже. Процедуре су толико споре да од 2.373 људи који су изразили жељу за азилом, у последња четири месеца свега 70 је успело да поднесе захтев, јер да би он био поднет неопходно је да се процедура обави у присуству представника Канцеларије за азил. Урађено је само 73 интервјуа. То су јако лоше статистике које показују да је наш систем јако слаб.“
Ђуровић истиче да избеглице свакодневно долазе у нашу земљу из Македоније и Бугарске и да њихов прилив из тих праваца није заустављен. Такође долазе и авионима из Ирана.
„Један од највећих проблема је илегалан повратак миграната из Хрватске и Мађарске, а од недавно иста је пракса и са БиХ, јер су и Босанци почели да враћају један део избеглица назад у Србију.“
Наш саговорник закључује да на незахвалну позицију Србије знатно утиче и чињеница да је Србија последња земља која се граничи са ЕУ што додатно компликује ситуацију и повећава притисак на наше границе.
Извори: Политика/Спутњик