Da bi bila sposobna da primi neku novu zemlju u članstvo, Evropska unija najpre mora iznutra ojačati i produbiti svoje ustrojstvo, naročito zonu evra, a ukoliko uporedo neka država Zapadnog Balkana ekonomskim i političkim reformama stasa za članstvo, nije isključeno da joj se vrata EU otvore možda već 2025.

To su agenciji Beta rekli dobro upućeni zvaničnici u Savetu ministara EU u Briselu, istakavši da će na majskom samitu EU-Zapadni Balkan biti potvrdjen stav da je budućnost zemalja tog regiona u Uniji.

Mada je vrlo izvesno, objasnili su, da će neka nova članica ući sasvim verovatno u drugi, niži stepen ustrojstva i sistema odlučivanja kad se Unija konsoliduje i u zoni evra stvori jezgro, „prvi stepen, brzinu“, koje će brže i jedinstvenije napredovati.

Jer, to je od životnog interesa i Unije i kandidata za članstvo, pošto bi iznutra slaba EU, isto kao za članstvo ekonomski i politički nedovoljno pripremljena zemlja-kandidat, samo stvorili nove krupne probleme, što se već videlo na primeru nekih članica koje su ušle u „evropski klub“ s velikim nevoljama posebno oko vladavine prava i korupcije.

Ovo iskustvo je izazvalo i veliku podozrivost, pa i protivljenje prijemu novih članica, u javnosti i nekim političkim snagama mnogih zemalja Unije, tako da je nužno i vreme da EU dokaže da je sposobna da primi neku novu zemlju u svoje redove.

Takodje da uveri javnost da će to doneti novu vrednost i dobitak Uniji, ojačati je bezbednosno, otvoriti nova tržišta, a ne „uvoz novih siromašnih rodjaka koji čekaju novac iz zajedničke kase“.

Zvaničnici u EU su naglasili da o bilo kakvom zaustavljanju procesa proširenja nema stava unutar Unije, niti će to biti tema zasedanja šefova država ili vlada u junu, iako će oni na dnevnom redu imati proširivanje.

Ali o tome, rečeno je, jeste bilo rasprave na prošlonedeljnom sastanku šefova diplomatija EU, uz opaske Nemačke, Francuske i Holandije da bi jasno moralo da se predoči da Strategija proširivanja na Zapadni Balkan ne jamči automatsko članstvo, da je to „proces koji vodi pridruživanju“, i da je nužno da najpre svaka zemlja regiona pojedinačno to opipljivo zasluži po dostignutom stepenu demokratskog, političkog i ekonomskog razvitka.

Zvaničnici u Briselu su ukazali na činjenicu da se o tome već godinama raspravlja u EU i da ni francuski predsednik Emanuel Makron na ulazak novih članica u EU nije stavio „rampu“, mada jeste prošle nedelje u Evropskom parlamentu predočio da samo ako preuredi svoje strukture, EU može primiti novu članicu, jer već sve teže funkcioniše i sa sadašnjih 28, odnosno 27 članica, kad iduće godine iz članstva izadje Velika Britanija.

Razumljivo je da su se zbog toga uzbudili vlasti i javnost u regionu, dodali su izvori EU, ali nijedna članica EU, pa ni Francuska, što je posebno objasnio francuski ambasador u Beogradu, se ne protivi ulasku Srbije, recimo, koja zajedno s Crnom Gorom ima najveće izglede da postane sledeća nova članica Unije.

Problem jeste Kosovo, čiju nezavisnost ne priznaje pet članica Unije i za koje i drugi u EU misle da u „približavanju Evropi“ ima mnogo problema i teškoća, ali bi očekivani „pravno obavezujući sporazum“ o sredjivanju odnosa Beograd-Priština bar formalno otvorio zasad veoma daleki put Kosova ka Uniji.

Funkcioneri u Savetu ministara EU misle da je jedino ostvarljivo i moguće da se uporedo odvija nimalo lak proces preustrojstva i jačanja Unije iznutra očigledno neminovnim stvaranjem „EU u dve brzine“, odnosno jezgra oko ekonomski i finansijski osnažene zone evra, uz uporedne evropske reforme kandidata za članstvo na Zapadnom Balkanu.

Oni misle da nije baš nužno da se celokupno jačanje i produbljivanje Unije okonča da bi, ako sprovede sve reforme i ispuni sve uslove, neka zemlja mogla zakucati na vrata EU, možda već i 2025, što stoji kao neki „teško ostvarljivi, ali ne i nemogući rok“.

Izvori u Briselu kažu da, zasad o tome nema šire rasprave, ali jeste činjenica da se u vladajućim krugovima u Berlinu čula i zamisao da bi, ako se dogodi da ni EU ne bude sasvim spremna da ugradi u svoje strukture neku novu članicu, stasalom kandidatu za članstvo trebalo ponuditi „privremeni, prelazni status“ dok se ne stvore svi uslovi za puno članstvo.