У Србији живи око 130.000 самохраних родитеља, а истраживање о њиховом положају на тржишту рада у Србији показује да посебно тешко долазе до посла мајке које саме подижу децу, као и чињеницу да велики број ових породица живи испод доње линије сиромаштва. Самохране мајке имају отежан приступ тржишту рада, пре свега због тешкоћа у усклађивању приватног и пословног живота.
Оне по правилу имају малу зараду и чешће раде на уговор о привременим и повременим пословима. Свака трећа самохрана мајка која је учествовала у овом истраживању Фондације „Ана и Владе Дивац” истакла је да јој је било ускраћено неко од радних права – од годишњег одмора до боловања због болести детета, мада је велики број њих искусио и немогућност напредовања на послу.
Ово су само неки од података који осликавају тежак положај самохраних родитеља, који су се чули на јучерашњој националној конференцији под називом „Рад и родитељство у Србији”, организованој под окриљем пројекта „Јачање родне једнакости и положаја самохраних мајки на тржишту” Фондације „Ана и Владе Дивац”, у партнерству са Центром за достојанствени рад.
– У жељи да сазнамо какав је положај рањивих група жена на тржишту рада, посебно особа са инвалидитетом, самохраних мајки и Ромкиња, спровели смо истраживање „Усклађивање рада и родитељства” у сарадњи са Републичким заводом за статистику, Привредном комором Србије и Популационим фондом Уједињених нација. Истраживање које је урађено на репрезентативном узорку од 126.000 запослених у привредним предузећима, локалним самоуправама и финансијским институцијама показало је да чак четвртина послодаваца не запошљава ниједну од рањивих група, стављајући их у још неповољнији положај –истакла је др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.
Она је приметила да би јединице локалне самоуправе могле да помогну самохраним родитељима на разне начине – почев од организованог одвођења деце у школу, преко подизања капацитета предшколских установа, па све до коришћења сервисних активности, као што је сервис за прање и пеглање, који постоји у Сомбору.
Министарка је подсетила да Закон о раду отвара могућност да запослени у договору са послодавцем користе различите форме флексибилног радног времена, као што су клизно радно време, прерасподела радног времена, рад од куће или могућност избора смене, а да посао не трпи. Резултати истраживања показали су да би око 80 одсто запослених при избору новог посла дало предност послодавцу који омогућава флексибилно радно време.
