Насловном страном Спорта од 31.07.2016. власник, директор и све друго (по потреби) данас је начинио недопустиву грешку, јединствену у историји српског новинарства, да непосредно пред почетак Олимпијских игра у Риу, али и финала у Торонту где игра Новак Ђоковић, објави своју слику и насловну страну спортског листа користи за своје обрачуне за потпредседником СНС Гашићем, чиме вређа етику новинарства. Без обзира да ли је власник или није, Мирковић потире традицију најстаријег спортског листа на Балкану.
Ми, запослени у Спорту очекујемо реакцију јавности, Удружења новинара Србије, Синдиката новинара, али, пре свега, самих Вечерњих Новости које су нас продале под јасним условима да нико неће, тачније речено – не сме – да мења, концепцију спортског листа. То подразумева и отпуштање људи, а управо је ових дана отпуштено двоје и то МОМЕНТАЛНО, што ниједан правни акт у овој земљи не признаје!
Очекујемо. Пре свега, да се руководство Вечерњих Новости одмах огласи и да јавности стави на увид уговор. Морална обавеза Новости је да макар као новинску кућа реагује и обавести јавност о оном што се збива у Спорту. Досад су се огласила само новинарска удружења.
Било бисмо захвални, ако би премијер, поред хиљаде важнијих ствари за ову земљу, сада, почетком августа, примио макар на пет минута нашег представника који би му уручио документацију, јер се ипак ради и о човеку који је до јуче био и високи функционер СНС.
Последњи трзај ловца у мутном је насловна страна Спорта од 31.07.2016.
У претхном покушају, претњом књигом у септембру, Мирковић је схватио да може да маше колико хоће. Али, сувише је ситан да би се и приближио мети. Зато је себи задао нижи циљ. Више не прети, сад тражи заштиту. Од политичке хајке?!
Зато је дневни спортски лист претворио у сопствени политички памфлет.
Исти онај Саша Мирковић који са политиком има толико везе tako што је летео из једне партију у другу. Док Зајечару није оставио 14 милиона евра дуга.
Или се под политичким ангажовањем подразумева кандидатура за премијера која се брже завршила него што је почела. И то не зато што је у Спортовим просторијама остало брдо неиспуњених формулара, него што су га „сарадници преварили и радили све без његовог знања“. Иначе, формулара је остало таман толико да се поставља питање да ли је сакупио бар стоти део неопходних потписа за кандидатуру.
Наравно да предстојећи председнички избори не могу да прођу без Саше Мирковића који је супарницима већ бацио рукавицу у лице. Док га „сарадници опет не преваре“, или док му политичким „хајкама“ не дођу главе…
Сви ти потези очајника разумљиви су ако се зна колико је костура у Мирковићевом орману. Можда се међу телевизијама и свим предузећима нађе и неки политички дух из прошлости. Али, шансе су једнаке као што је и Мирковић својом вољом постао „опозиција“.
И док се Мирковић копрца у блату у којем се сам заглибио, повлачи и недужан и немоћан Спорт. Поставља се питање зашто Новости поново не реагују?! Запослени у Спорту су више пута упозоравали са се не испуњавају основне одредбе уговора којим су Новости продали Мирковићу Спорт. Од уставом загарантованих права на зараду и социјалну заштиту, до невиђених и све чешћих видова мобинга Мирковића према запосленима.
С обзиром колико је генерални директор и главни уредник Ратко Дмитровић убеђивао запослене у Спорту колико је продаја Мирковићу добра за њих, јасно је да Дмитровић нема интереса да поништава продају Спорта. Запосленима је отворено већ рекао да не осећа ни моралну одговорност за ситуацију у којој их Мирковић држи сад већ скоро девет месеци. Тај Дмитровићев став неће да промени ни број Спорта од 31.07.2016.
Запослени овог пута немају потребу да се ограђују од штампаног броја. Могу само да саосећају са читаоцима слабог стомака који су поверовали да је Спорт остао спортски дневни лист.
Дизањем прашине Саша Мирковић поново покушава од џелата да се представи жртвом. Извршиоци су, по њему, злоупотребљени запослени у Спорту. Исти они којима не плаћа ни зараду, ни доприносе и мисли да ће отказима да се реши потраживања.
А од свега, успеће само да обогати судску праксу видовима мобинга. Суровог, бескрупулозног и врло инвентивног. Запослени у Спорту показали су да се не плаше отказа. Лојални Мирковићеви сарадници такође су показали своје новинарско умеће. Остаје само да се читаоци стрпе. Јер, ничији зулум није трајао довека. И дахије су на крају долијале.
