„Cilj strategije je da podigne konkurentnost ekonomije države i regiona, da doprinese privrednom rastu i napretku društva, povezujući istraživačke, inovacione resurse sa prioritetnim privrednim oblastima“, kazao je on na stručnom skupu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu koji razmatra donošenje strategije pametne specijalizacije.
Šarčević je istakao da pametna specijalizacija predstavlja moderan pristup ekonomskom razvoju koji se zasniva na znanju.
„U dosadašnjem procesu kao prioritetne oblasti identifikovani su sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnsti“, kazao je Šarčević.
Prema njegovim rečima, na izradi strategije okupile su se različite institucije kako bi se utvrdile prioritetne oblasti, što će pomoći pri dodeli sredstava za njihov razvoj, a što će potom omogućiti podizanje konkurentnosti srpske privrede koja treba da se zasniva na znanju i inovacijama.
On je podsetio da je proces izrade strategije pametne specijalizacije u Srbiji pokrenut početkom 2017. godine, navodeći da su u proces osim Ministarstva nauke uključeni i Ministarstvo privrede, Republički sekretarijat za javne politike, Privredna komora Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti.
Dodao je da su za izradu strategije opredeljena sredstva kroz programe Fonda za inovacionu delatnost, kao i kroz novoformirani Fond za nauku.
Državni sekretar Ministarstva prosvete Viktor Nedović, koji je koordinator projekta, kazao je da bi strategija mogla biti usvojena do kraja godine.
U naredna dva meseca će se, kako je naveo, kroz niz radionica, koje su danas počele da se održavaju, razmotriti svi delovi strategije, kako bi se na kraju tog procesa definisali plan akcija i mere za ispunjenje strategije.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu će se kao oblasti od značaja razmatrati i energetska efikasnost, zaštita životne sredine i napredne tehnologije.
Predstavnik Objedinjenog istraživačkog centra Evropske komisije Nikola Radovanović kazao je da se koncept pametne specijalizacije u EU primenjuje dugo godina i da je on prepoznat i u mnogim drugim zemljama sveta kao dobar instrument daljeg razvoja društva.
„Evropsku uniju zanima da se proces pametne specijalizacije sprovodi i van zemalja članica, jer želi da vidi stanje potencijala zemalja kandidata, kako bi se kasnije njihove privreda i nauka lakše integrisale u Uniju“, kazao je on.
Radovanović je istakao da je Srbija u toj oblasti ostvarila veliki napredak, pre svega u prepoznavanje naučnih, ekonomskih i inovacionih potencijala.
Istakao je i da će usvajanje strategije pomoći Srbiji prilikom konkurisanja za sredstva iz fondova EU.
