Učesnici sastanka u Domu Narodne skupštine Srbije saglasili su se da je važno unaprediti vladavinu prava, ali su raspravu obeležili oprečni stavovi kada je u pitanju preciziranje datuma za članstvo Srbije u EU, kao i termin „Zapadni Balkan“ i sloboda medija.

Sastanak su otvorili predsednik delegacije Evropskog parlamenta Eduard Kukan i predsednik delegacije parlamenta Srbije Vladimir Orlić, a medju govornicima su bili i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Eduard Kukan je ocenio da je Srbija dobro napredovala kroz svoje pregovore o članstvu u EU i pozdravio otvaranje još dva poglavlja, dodavši ipak da je očekivano da na medjuvladinoj konferenciji u Briselu 11. decembra bude otvoreno više poglavlja.

„Želimo snažnu i fer Uniju , a za ulazak u porodicu domokratskog sistema važan je partner koji poštuje vladavinu prava i nezavisno sudstvo“, rekao je Kukan i dodao da su „pregovori proces izgradnje države“.

On je ukazao da je važno razgovarati i o budućnosti Kosova, ali i slobodi medija.

„U Evropskom parlamentu glasamo o svakom budućem članu EU… moramo davati poštene odgovore. Mi smo spremi na poguramo proširenje, ali su nam potrebni dokazi od vas kako bismo ih koristili kao argumente“, rekao je Kukan.

Kukan koji je bio ministar spoljnih poslova Slovačke u vreme kada je ta država pristupala EU, rekao je da njima u Slovačkoj „nikada nije palo na pamet da traže datime (o članstvu)“, na šta je Jadranka Joksimović vidno negodovala i odmahivala glavom.

„To je težak i dosadan proces, potrebno je strpljenje. Potrebno je da shvatimo da se krećemo ka jednom braku i da obe strane žele da budu najepša mlada, odnosno mladoženja, potrebna je iskrenost i poštenje kako ne bi došlo do frustracija i braćne svadje“, rekao je on.

Jadranka Joksimović je ocenila da su u ovoj fazi pregovora vremenske odrednice važne i da „imaju svoju funkciju“.

„Ako od vas traže poštovanje rokova, onda i kandidat za članstvo treba da dobije odredjene rokove koji doprinose očuvanju kredibiliteta proširenja EU“, kazala je ona.

Joksimović je rekla da je „bilo izvesnog razočarenja kada je u pitanju broj otvorenih poglavlja“, jer kako je navela, „posle poruka (šefice evropske diplomatije Federike) Mogerini i (predsednika EK Žan-Kloda) Junkera, s pravom je očekivano otvaranje najmanje tri poglavlja“ i dodala da bi „ubrzanje procesa otvaranja poglavlja moglo da da zamajac reformama“.

„Ukupno šest poglavlja je ove godine otvoreno i to nije loš skor. Dobar trenutak je da pred kraj godine sumiramo proces pregovora o članstvu koji ima uspone i padove, nekada uz entuzijazam, nekada uz frustracije, ali vodi ka konačnom cilju, a to je uredjenija država i članstvo u EU“, rekla je ona i dodala da su „tri pregovaračke pozicvije pripremljene“ i to za poglavlja 33, 9 i 13.

Govoreći o „regionalnom pristupu proširenja EU“, ocenila je da time mogu „jedni da se potcene, a drugi da se precene“, i dodala da nije zagovornik termina „Zapadni Balkan“, ocenivši da je Jugoistočna Evropa adekvatniji.

Ocenila je da je medijska slika „slikovita i polarizovana“, ali da „manjka profesionalne odgovornosti novinara usled tabloidizacije i trke za tiražom“.

Ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer je u ime predsedavanja te države EU istakao zalaganje za proširenje EU na osnovu evropskih vrednosti i podsetio na izveštaj EK u kojem je navedno da postoji napredak kada je u pitanju vladavina prava u Srbiji, ali da je potrebno još mnogo toga učiniti.

„Najviše treba da se radi na jačanju mera za borbu protiv korupcije, jačanju slobode medija i reformi pravosudja. Spoljna politika treba da bude u skladu sa spoljnom politikom EU, a to se odnosi i na restriktivne mere“, kazao je on.

On je pozdravio pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i dodao da će „proširenje Unije na Zapadni Balkan biti na visokom mestu EU u narednim mesecima“ jer je, kako je rekao, „zemljama Zapadnog Balkana mesto u EU.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je izjavio da je 2017. bila „dobra godina“, da je Srbija otvotrila šest poglavlja i da je „uznapredovala u pripremi za druga poglavlja“.

„Otvaranje jeste bitna stvar, ali najvažnije što prati otvaranje su reforme. Zemlje članice gledaju ne samo otvaranje poglavlja, već i proces napretka kada je u pitanju vladavina prava i dijalog Beograda i Prištine“, kazao je Fabrici i dodao da će EU nastaviti da bude najveći trgovinski i investicioni partner Srbiji.

On je rekao i da je Srbija „napravila nekoliko koraka napred kada je u pitanju regionalna saradnja“.

Poslanica u EP Tanja Fajon je kazala da je razgovarala sa predstavnicima nevladinih organizacija i sa gradjanima koji su koj preneli da mediji „žive u neprijateljskom okruženju“.

Ona je takodje izrazila zabrinutost što je 10 sati rasprave o budžetu bilo „zaposeto“ i podsetila da je organizacija CRTA zamračila sajt Otvoreni parlament zbog urušavanja institucije Skupštine Srbije kao najvišeg predstavničkog tela, posebno posle zloupotreba skupštinskih procedura pri usvajanju državnog budžeta za narednu godinu bez rasprave.

Poslanica Demokratske stranke (DS) u Skupštini Srbije Vesna Marjanović rekla je da je bila „greška insistirati na tržišnom delu rada medija“ i ukazala da je Tanjug trebalo da bude ugašen jer nije privatizovan, ali da je ta novinska agencija i dalje povlašećena medijska kuća iako postoje druge agencije, dok po njenoj oceni najveću političku podršku imaju tabloidi.

Posle neuspele privatizacije Tanjuga, Vlada Srbije je 3. novembra 2015. godine donela odluku o gašenju te novinske agencije.

Nakon današnjeg razgovora o pristupanju i odnosima EU i Srbije, sastanak će biti nastavljen sutra usvajanjem preporuka i saopštenjem datuma i mesta sledećeg sastanka.