Београдска чесмовача је, како показују анализе, добра, али за разлику од ње вода у Сави и Дунаву из године у годину мења квалитет. Последња мерења су из прошле године и показују да су ове две водне жиле куцавице изашле из друге класе квалитета површинских вода. И поред одступања, оне и даље могу да се користе за водоснабдевање, уз одговарајућу прераду, али и за купање и рекреацију, тврде у Заводу за јавно здравље. У прву класу вода спадају оне воде које се у природном стању или после дезинфекције могу користити за пиће, а у трећу класу воде предвиђене за наводњавање у индустрији, осим у прехрамбеној.
– Контрола квалитета површинских вода рађена је прошле године на 25 река и канала, међу којима су два највећа Сава и Дунав, и то првенствено како би се заштитила изворишта београдског и обреновачког водовода. У летњој сезони, ради заштите купача, испитиван је квалитет Дунава код купалишта Лидо на Ратном острву, Савског језера на Ади Циганлији и подавалских акумулација Паригуз у Реснику, Бела река у Рипњу и Дубоки поток у Барајеву – кажу у Градском заводу за јавно здравље.
Анализирано је 35 узорака из Саве и 36 из Дунава, а испитивани су физичко-хемијски, микробиолошки и биолошки параметри.
– У испитиваним узорцима Саве одступање од друге класе квалитета површинских вода забележено је у 28 узорака, док су сви испитани узорци из Дунава одступали од ове класе – рекли су у Заводу.
Када је реч о Савском језеру, квалитет воде није се мењао. Одговарао је другој класи по свим домаћим и европским параметрима. На Лиду је осам од укупно 12 узорака било у трећој класи, што значи да су људи у тој води могли да се купају, али уз обавезно туширање после изласка из реке. Квалитет воде из подавалских акумулација рађен је два пута месечно од јуна до августа. Свих 18 испитаних узорака одступало је од друге класе, али је и поред тога осам узорака задовољило норме за купање и пецање.
На реке у престоници, како објашњавају у Агенцији за заштиту животне средине, велики утицај имају канали и речице у које се сливају непречишћене комуналне и индустријске воде из ободних градских општина.
– Од канала најважнији је Галовица, који практично обухвата део југоисточног Срема, од падина Фрушке горе до Саве. Канал пролази кроз неколико општина и у сливу му се налазе бројна насеља, фарме, индустријски, занатски и складишни објекти, као и мањи дренажни канали, тако да у Галовицу доспева велика количина непречишћених санитарних и технолошких отпадних вода – каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.
Једна од река која је већ дуго у граду синоним за изразито загађен водоток је Топчидерка. У њу се улива канализација из нелегалних стамбених објеката и сеоских домаћинстава, али и непречишћене индустријске воде из раковичког басена. У доњем току, на уласку у Чукарички рукавац, Топчидерка представља отворени бетонски колектор, а не реку.
У њеном комшилуку налази се Железничка река. Она је изузетно важна за град јер протиче кроз ширу и ужу зону санитарне заштите. Опасне материје, најчешће органског порекла, стална су опасност за извориште у Макишком пољу.
– Загађивач је и Велики луг, једини водоток поред Раље, који се формира на територији града, а припада сливу Велике Мораве. Он је сада само условно река јер је толико уништен комуналним и индустријским водама из Младеновца, Сопота и околних насеља да и сам представља отворени колектор – истиче Радовић.
У речице које су више канализациони сливови, а мање водотокови спадају Болечица, Грочица и канали Каловита и Визељ. У ове канале сливају се отпадне воде из индустријских зона и сточних фарми пољопривредних комбината.
– Треба нагласити да је квалитет воде речица и канала који се уливају у Саву и Дунав знатно лошији од оног у тим рекама. Разлог за то је што су ови водотокови мали и што у њих улази вода из канализационих и индустријских постројења. Сава, а посебно Дунав, због величине могу да се носе са садржајем београдског канализационог система – објашњава Радовић.
Сава и Дунав били би чистији да постоје постројења за пречишћавање отпадних вода на која се деценијама чека.
