Danas se navršava 17 godina od otmice i ubistva nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, za koje su pravosnažno osudjeni čelnici Državne bezbednosti.
Na sudu je utvrdjeno da je ubistvo Stambolića naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, radi eliminacije političkih protivnika.
Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti (DB) naredio ubistvo Stambolića, a njega su oteli i ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije.
Stambolić je ubijen mesec dana pre izbora održanih 24. septembra 2000. godine koje je Milošević izgubio i posle kojih je 5. oktobra te godine izgubio vlast.
Pred Specijalnim sudom vodjen je jedinstveni postupak za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, 15. juna 2000. godine u Budvi.
Organizator ubistva Stambolića, komandant JSO Ulemek i njegov potčinjeni Branislav Berček, koji je ubio Stambolića pucnjima u potiljak i pucao na Draškovića, osudjeni su na najstrože kazne od po 40 godina zatvora. Tadašnji šef DB-a Radomir Marković osudjen je na 15 godina zatvora.
Pripadnik JSO Nenad Bujošević osudjen je na 35 godina zatvora, a njegove kolege Leonid Milivojević i Dušan Maričić na po 30 godina zatvora. Uticajni oficir za bezbednost JSO i kasnije zamenik šefa službe Milorad Bracanović osudjen je na dve godine zatvora.
Stambolić je otet 25. avgusta 2000. godine, a njegovo telo je pronadjeno 27. marta 2003. godine. Stambolićevo ubistvo razrešno je posle ubistva premijera Srbije Zorana Djindjića, čije je ubistvo takodje organizovao Ulemek.
Prvi je progovorio Nenad Šare, nekadašnji šef telohranitelja Milorada Ulemeka. Šare je tokom policijske akcije „Sablja“ sprovedene posle ubistva Djindjića, otkrio detalje otmice i likvidacije Ivana Stambolića.
Prema njegovom svedočenju, egzekutori su sačekali Stambolića dok je rekreativno trčao u Košutnjaku i pod pretnjom oružjem i pokazivanjem službenih policijskih legitimacija, naterali ga da udje u kombi.
Odvezli su ga na Frušku goru gde je ubijen i bačen u jamu sa živim krečom.
Ivan Stambolić je sahranjen 8. aprila 2003. uz državne i vojne počasti na Topčiderskom groblju u Beogradu.
U julu 2004. kod restorana „Golf“ u Košutnjaku, na mestu gde je otet Ivan Stambolić, postavljena je spomen-česma. Godinu dana kasnije podignut je spomenik na Zmajevcu na Fruškoj gori, na mestu gde je Stambolić ubijen.
Porodica Ivana Stambolića vodila je sudski spor pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu za naknadu štete za pretrpljene duševne boli. Oni su, po Sporazumu o naknadi štete, dobili od države 250.000 evra kao nadoknadu štete zbog svirepog ubistva Stambolića, kao i zbog torture koja je sprovođena nad njima.
Stambolić je rodjen 5. novembra 1936. godine u selu Brezova kod Ivanjice.
Bio je visoki funkcioner bivšeg Saveza komunista Srbije (SKS) i predsednik Predsedništva Srbije u vreme bivše SFRJ.
Na 8. sednici CK SKS 1987. godine koja je označila početak političkog uspona tadašnjeg partijskog šefa Slobodana Miloševića, došlo je do oštrog sukoba njegovih i pristalica Ivana Stambolića. Ubrzo nakon te sednice Stambolić je bio prinudjen da napusti položaj predsednika Predsedništva Srbije i da se povuče iz javnog života.
