Novosti online

Седмица вредна каријере

Тениски караван непрестано кружи. Одредишта су слична, али путници лете на различитим висинама. Највише њих иду на „фјучерсе” и вребају узлет ка турнирима „челенџер” категорије. Многи до краја каријере не дочекају виши ниво АТП турнира, који се деле по поенима за победника: 250, 500, 1.000. Круна свега је „гренд слем”, за 2.000 поена.

Рођен 30. јуна 1990, Душан Лајовић је у професионалне воде упловио са 17 година, а до првог АТП турнира серије 250 стигао четири године касније, заједно са местом међу 200 најбољих на свету. Улазницу за гренд слем турнире чекао је још три године.

Када се 2014. успео међу првих 60, то се чинило као успутна станица, коју ће брзо проћи. Стотим местом тенисер најчешће почиње да покрива трошкове, док првих 50 могу да се надају вишим спонзорским уговорима. На тај мали-велики корак, од 60. до 50. места, Лајовић је морао да чека још четири године, све до краја 2018.

Тениски живот зависи од АТП поена, а они расту геометријском прогресијом од категорије до категорије и од кола до кола. Све што је потребно јесте дужи низ победа на јачим турнирима. На пример, седам узастопних победа током две седмице гренд слем турнира доноси 2.000 поена, с којима тенисер може годину дана да нуде међу 20 најбољих, макар изгубио све остале мечеве.

Седмица која је променила каријеру Душана Лајовића није она што се извлачи на лутрији, него недеља проведена на мастерсу серије 1.000 у Монте Карлу, који је започео под антибиотицима, а завршио с пликовима. Прву серију од пет узастопних победа у каријери, укључујући Тима, Гофана и Медведева, изборио је без изгубљеног сета, чврстом, одлучном и на моменте спектакуларном игром. Једноручним бекхендом, какав поседује мало ко, потписао је неке од најлепших поена целог турнира.

– Тенис је чудан спорт, сви кажу да једна седмица може да ти промени и каријеру и живот. И ја сам то говорио, а сад се десило. Добро је, радим на себи, уложио сам у нови тим. Ово је трећа година са њима, али смо мењали неке ствари и треба времена да све то почне да функционише. Они верују у мене, ја верујем у њих, добро је када се то и на мечевима оствари.

Дечак из Старе Пазове са седам година је хтео да игра фудбал, али је прихватио тенис као једину спортску секцију у понуди за тај узраст. После две деценије улагања (у себе и тренере), вежбања, повреда и опоравака (операција херније пре 16 месеци), дошао је до првог финала на АТП нивоу. Није их имао за 250 нити 500 поена, него одмах за 1.000. Током једне седмице са 48. места скочио је на 24. и започео живот у вишој лиги, под светлима главне позорнице.

Скроман, коректан, љубазан, Душан готово да се извињавао после сваке победе у Монте Карлу. То обично не иде уз врхунске резултате, али их чини много лепшим.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh