BG

Шешељ: Ако Уставни суд ради по принципу правичности неприхватљив предлог о конверзији кредита

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Војислав Шешељ рекао је данас у Скупштини Србије да ако Уставни суд буде радио у складу са правним принципима у оцени уставности, што ће та странка затражити, решење које се нуди Предлогом закона о конверзији стамбених кредита у швајцарцима, неће бити правно прихватљиво, преноси Бета.

Он је у Скупштини Србије у расправи о Предлогу закона о конверзији стамбених кредита у швајцарским францима рекао да држава није требало да учествује у решавању проблема грађана задужених кредитима, индексираним у швајцарским францима, а да је када је већ предложено решење, оно требало да обухвати све кориснике тог кредита, што значи да има ретроактивно дејство.

„Враћате имовину чукунунуцима коју су њихови прадедови стекли на исти начин као данас тајкуни и ту сте и превише правични а предложеним законом о решавању проблема дужника кредита у швајцарским фанацима нисте предвидели ретроактивност”, рекао је Шешељ.

Додао је да су „на исти начин ојађени и грађани који имају кредите у еврима и да ни они нису обухваћени, а да је требало применити мађарски модел где је држава дуг према банкама конвертовала у форинте”.

Шешељ је рекао и да је немогуће да међу корисницима кредита постоје они којима су банке узеле стан по основу хипотеке, а да су и даље дужни.

„Нико неће да прихвати хипотеку чија је вредност мања од дуга, хипотека хипотетички мора да покрива потраживање и чак да има већу вредност. Није могуће да се вредност хипотеке обрачунава по тржишној вредности када се реализује”, рекао је Шешељ.

Министар финансија Синиша Мали је, одговарајући на те примедбе, рекао да би се решењем које би било ретроактивно урушио правни систем и да није могао бити прихваћен модел Мађарске јер је за 500.000 тамошњих власника кредита државу и банке то коштало девет милијарди евра.

Он је казао да се држава укључила у решавање тог проблема зато што је тај проблем држава решавала и у Хрватској и Мађарској.

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh