Од последица вируса грипа у Србији је од почетка сезоне умрло шесторо људи, а регистровано је 68.516 оболелих са симптомима сличним грипу, што је за 10 одсто више него у истом периоду прошле године.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” региструје се низак интензитет активности вируса грипа, док је у европском региону, у већини земаља активност вируса на средњем нивоу.

Тoком протеклог викенда у Нишу је умрло двоје људи од последица компликацијa грипа, а још осморо се налази на механичкој вентилацији.

„У КЦ Ниш налази се тренутно 25 пацијената, од чега је осморо на инфективној клиници на респираторима и четворо је у старој згради хирургије где смо опремили посебно одељење за пријем пацијената”, каже директор КЦ Ниш Зоран Радовановић.

Он каже да лекова има довољно, а да посебна пажња треба да се обрати хроничне болеснике, али и млађе особе због тога што је „вирус јак”.

„На апаратима код нас су старије особе, немамо ниједно дете”, рекао је Радовановић и подсетио да у Србији сваке године у сезони од грипа умре петоро до 38 особа.

У Инфективној клиници КЦС у Београду тренутно се лечи 21 болесник са компликацијама вируса грипа, код осам је потврђено да се ради о инфекцији вирусом А (Х1Н1), код осталих су анализе у току.

„Од 21 болесника, два имају тешку форму болести са поремећајем функције плућа. Због тога су на вештачким плуцима на респиратору”, каже за Танјуг заменик директора Инфективне клинике Ивана Милошевић.

Она је апеловала на све који имају тегобе сличне грипу, ако постоји осећај отежаног дисања или гушења, да јаве лекару за помоћ.

Епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић, заменик директора Института Батут каже да се сезона грипа налази на врхунцу, тако да се у овом периоду може очекивати повећање броја оболелих.

„Инфекција вирусом грипа често није тако безазлена, као што се мисли. Инфекција је повезана са слабљењем имунитета , што може довести до различитих компликација, па чак и смртног исхода”, каже Кисић Тепавчевић за Танјуг.

Процењује се да годишње у свету од последица грипа умре између 290.000 и 650. 000 људи, а највећа стопа оболевања и умирања вирусом грипа тренутно се бележи у Великој Британији где је умрла 131 особа.

У Хрватској је од почетка сезоне умрло 45 људи у БиХ 22, у суседној Румунији 54, а Кисић Тепавчевић каже да се у Србији не очекује сценарио земаља у окружењу.

„Вирус грипа је доста непредвидив. Ми се налазимо на врхунцу епидемија и не очекујемо да се деси сценарио суседних земаља”, нагласила је она.

У Србији је ове године највише људи вакцинисано у последњих десет година, те је већина оних који су у ризику (хронични болесници) за настанак различитих компликација већ заштићена.

Кисић Тепавчевић каже да је вакцинација најбоља мера превенције. Подсећа да је за стварање имунитета неопходно да прође две до три недеље од вакцинације, те да је у овом моменту најбоље спроводити опште мере превенције – избегавање боравка у просторијама са већим бројем људи, проветравање просторија, физичка активност, здрава исхрана, хигијена руку, хигијена респираторних путева.

У Београду је у претходној недељи регистровано 18.629 пацијената са акутним респираторним инфекцијама, што је за 13,83 одсто више у односу на претходну недељу, док је 495 људи имало клиничку слику грипа.

„У Београду је ниска активност вируса грипа. У европском региону у већини европских земаља је активност вируса на средњем нивоу”, кажу у Градском заводу за јавно здравље.

Висока активност вируса грипа регистрована је у Румунији, Бугарској, Грчкој, БиХ, Турској.