Вероватно никада до краја нећемо сазнати које су све закулисне радње и аранжмани пратили преговоре о изласку Велике Британије из ЕУ. Брегзит, догађај који је претио да из темеља уздрма консензус на којем деценијама почива постхладноратовски свет, запао је у ћорсокак. А можда му је таква судбина била намењена од самог почетка. Референдумска одлука о иступању Уједињеног Краљевства из ЕУ по важности је одмах изједначена са, у најмању руку, падом Берлинског зида. Комбинована са доласком Доналда Трампа на чело САД те исте 2016. године, послала је сигнал да се свет нашао на неком до тада непознатом колосеку. Свест о надолазећој промени поретка и несигурност око њеног тајминга стварају, међутим, нервозу међу политичким предузимачима. Свакоме се жури да извуче нешто за себе у новој подели карата и сезона лова у мутном је увелико отворена.

ЕНГЛЕЗ У ПАРИЗУ: Лондонски „Телеграф” је ове недеље објавио ексклузиву да је некадашњи британски премијер и шеф лабуриста Тони Блер кришом саветовао Емануела Макрона како да најефикасније преговара са Лондоном и „присили Британију да остане у ЕУ”. Лист пише, позивајући се на инсајдерске изворе, да је Блер Макрону саветовао да Брисел у преговорима заговара непопустљиву тактику, што ће пре или касније довести до попуштања Острвљана. „Будите чврсти” и догађаји у Лондону ће сами од себе почети да се развијају у вашу корист, говорио је наводно некадашњи премијер.

Блер је мајстор кризног менаџмента и то је више пута доказао у различитим консултантским аранжманима, ма колико да су се они косили са политиком коју је заговарао док је био у Даунинг стриту. Припада уском отуђеном слоју моћних људи, глобалних плутократа који за новац саветују све, од казахстанског Назарбајева до Џ. П. Моргана. Британски евроскептици га не воле као симбол „наднационалне европске елите”, али га та елита препознаје као својег. Зато он лако проналази клијенте, и зато медији наводе да је данас „тежак” више десетина милиона долара.

ПИСМА СУ ОПЕТ У МОДИ: Није француски председник морао дуго да чека на одговор на своју идеју о „ренесанси” ЕУ. Одговорила му је, исто у форми отвореног писма, наследница Ангеле Меркел на челу владајућих хришћанских демократа Анегрет Крамп Каренбауер, познатија под акронимом АКК. Иако је ЕУ због брегзита и предстојећих европских избора на досад незапамћеној прекретници, велике националне земље покушавају да што боље заштите своје интересе, истовремено се заклањајући иза фраза о важности општег добра за заједнички европски пројекат. Давнашњи немачки сан о сталном месту у Савету безбедности УН могао би да се, захваљујући кризи у ЕУ, макар за корак приближи испуњењу. АКК зато одговара Макрону да би најбоље било да Брисел добије место у најважнијем телу Уједињених нација. „Мислим да је реч о веома доброј идеји за будућност”, подржала ју је њена менторка Ангела Меркел. Сад се чека одговор Париза. Можда неће бити у епистоларној форми, али не треба сумњати да ће бити подједнако дипломатски одмерен и увијен у обланду позивања на неки виши циљ.

УНОСНИ ПАТРИОТИЗАМ: Европљани су ових дана у страху од руског хакерског напада и изокретања народне воље на предстојећим изборима за Европски парламент. И док се кује стратегија за адекватну одбрану од сајбер удара, најмање један кремаљски инсајдер је већ у самом срцу ЕП. Да је ћерка Путиновог портпарола Дмитрија Пескова на пракси код једног европарламентарца већ је стара вест, али је у тој причи занимљив један други детаљ. Песков, вероватно најимућнији представник за медије једног председника на свету, не крије да воли луксуз и екстравагантан живот. Раскоши је склона и његова ћерка, која немилице троши по, углавном западним, метрополама. Не обазиру се Пескови, очито, на све веће заоштравање између Истока и Запада и нови хладни рат који прети. То је брига за обичан свет и не дотиче пуно припаднике естаблишмента, ма колико активно у његовом потпиривању учествовали.

Пред Европом је више путева којима може да крене, а нешто више о њеном даљем курсу моћи ће да се каже тек после мајских избора. Једно је, међутим, сигурно: доба превирања представља природан хабитат за један сој људи који из сваког новог престројавања излазе жилавији. И сигурно не сиромашнији.