Pre osam godina Srbija je slavodobitno slavila SSP koji je potpisala sa Evropskom unijom. Danas su njeni ekonomski parametri neuporedivo lošiji u odnosu na period pre tog famoznog “spasonosnog“ ugovora sa Evropskom unijom.
18. jula 2016. godine Srbiji su otvorena poglavlja 23 i 24.
Mesecima je to bila nametnuta tema u javnosti i medijima. Informacija o otvaranju pojedinih poglavlja se mesecima iščekivala kao da će biti lek za sve naše muke. Lek je potrošen, sada će spin majstori morati da osmisle novi. Ali valjda mora i Beba Popović ponekad da zaradi svoju platu. Pri tom ne mislim na onu koju mu obezbedjuje Milo za mudrosti servirane Crnogorcima o blagodetima kada ulete u Nato i napadnu Avganistan.
Evroentuzijasti kažu da smo sada na korak od EU. Zaboravljaju samo da podsete da su otvorena samo dva od 35 poglavlja koja su pred Srbijom. Treba otvoriti svih 35, pa potom ih svih 35 i zatvoriti.
Kakve se tek ucene mogu očekivati kada Srbija dodje do faze zatvaranja nekog poglavlja?
Prva je usledila dan nakon otvaranja poglavlja 23 i 24.
Ministar branitelja Hrvatske Tomo Medved je upozorio da, ako se Srbija ne bude ponašala profesionalno (po Hrvatskim standardima) i prema rokovima koje oni očekuju, „poglavlje 23 biće blokirano, ako treba, i 20, 30 godina“.
Prvi u nizu hrvatskih zahteva je da Srbija suspenduje Zakon o univerzalnoj jurisdikciji.
Drugi će biti vezan za granice, treći za priznavanje Oluje i Bljeska kao legitimnih operacija, četvrti da su Srbi u Krajini sami sebe napali i sami sebe proterali sa vekovnih ognjišta, peti da priznamo da je JNA bila velikosrpska agresorska vojska u Jugoslaviji, šesti da je Stepinac bio svetac a ne zločinac, šesti da je u Jasenovcu ubijeno 40000 a ne 700000 Srba, Jevreja, Roma, sedmi da NDH nije ono što istorija kaže, osmi da priznamo da je Čilić bolji od Djokovića … Nema tome kraja …
Od EU se u Srbiji pravi ideologija, božanstvo koje rešava sve probleme. A da je to baš tako, zar bi desetine miliona Engleza glasali za izlazak iz takvog blagostanja?
Zato je neophodna prosta ekonomska računica. A ona kaže da od potpisivanja SSP-a 2009. godine srpski budžet, zbog ukidanja uvoznih carina, svake godine gubi izmedju 500 i 600 miliona evra.
Sa druge strane, EU nam daje godišnje prosečno oko 200 miliona evra bespovratnih sredstava pomoći. Dakle, gubitak koji je nepokriven u odnosu na period pre SSP-a je oko 400 miliona evra godišnje i on se prethodnih godina pokrivao kreditima i zaduživanjem.
Tadićeva propaganda da bi pobedio na izborima 2008. godine i amortizovao nezadovoljstvo u Srbiji zbog priznanja Kosova i Metohije od ključnih zemalja EU i Djelićevo penkalo koštaju gradjane Srbije godišnje oko 400 miliona evra, od 2009. godine kada je SSP stupio na snagu pa sve do danas.
Zato ne treba da čude evrofanatike zvanični podaci Narodna banke Srbije da smo 2008. godine imali javni dug u iznosu od 28,3% bruto društvenog proizvoda, a da je danas on preko 75% BDP-a. Pre početka primene SSP-a stopa nezaposlenosti u Srbiji je iznosila 13,6 posto, a sada je 19 procenata.
Svi makroekonomski indikatori, osim inflacije, bili su u Srbiji bolji pre potpisivanja SSP-a u odnosu na period nakon početka njegovog sprovodjenja 2009. godine. Stope rasta BDP u Srbiji su bile 2007. godine 5,9%, a 2008. godine 5,4. Primena SSP-a nas je gurnula u duboku recesiju od -3,1% 2009. godine.
- godine se Srbija opredelila za “put bez alternative“ kako je tada još Boris Tadić govorio, a njegovo kazivanje i delanje prihvatili večiti evropejci Toma, Ivica, Šormaz, Rističević i Palma.
Reče tada “mudri“ Palma idemo u EU jer se Kosovo ne sipa u traktore. Dedukcijom je Palma zaključio da se Kosovo ne maže ni na hleb. Imao je još tada Palma vizuju, ta čudesna “poglavlja“.
Sada smo dobili šta ćemo da sipamo i u traktore i sa čime možemo da se mažemo do mile volje.
Poglavlja su melem za svaku, pa i Palminu ranu. I njegovo magare u zološkom vrtu osetiće narednih dana sve blagodeti otvorenog poglavlja 23.
Poslušasmo mudrog Jagodinca i zaslužismo da danas možemo slavodobitno da zahvalimo vizionarima. Možemo poglavljima da nahranimo sve one koji su u poslednjih osam godina ostali bez posla.
Možemo poglavljima da vraćamo dugove koje smo sebi namakli na vrat.
I najzad, posle ova dva velika koraka, čeka nas još 35 ovakvih ili sličnih. Otvaranja i zatvaranja sve dok postoji ono čime možemo da trgujemo od nacionalnih interesa. Sada je mrtva trka da li ćemo mi pre da popustimo svima za sve ili će da u nekoj od 27 zemalja EU da pobedi neko od evroskeptika da potpuno zaustavi evrointegracije Balkana ili da dezintegriše EU.
Vodja Bregzita, pokreta za istupanje Velike Britanije iz Evropske unije Boris Džonson čestitao je Srbiji otvaranje poglavlja. Da nije tužno bilo bi smešno. Kako je moguće da niko ne postavi pitanje gospodinu Džonsonu kako EU koja po njegovom i mišljenju većine Engleza nije dobra i korisna za Britance, mora da bude važnija Srbima od Kosova i Metohije, Republike Srpske …
Poslali nama Britanci Devenporta da nam objasni da moramo da udjemo u EU po svaku cenu uz put se odričući Kosova i Republike Srpske dok njegova zemlja beži iz iste te Unije glavom bez obzira.
Mudri Englezi su na vreme shvatili kako su se raspadale sve državne zajednice u prethodnom veku u kojima su deo bili Hrvati. Mi ništa ne naučismo iz suživota sa komšijama…
Nama se plasiraju “evropske vrednosti“ a traži od nas da se odreknemo Evrope i Srbije kakve znamo, poštujemo, volimo …
Simboli Evrope nisu bombardovanje Libije, Iraka, Srbije, Republike Srpske, Avganistana, Malija ili Somalije, simboli Evrope nisu Toni Bler, NATO, Solana, nadnacije ili Milosrdni andjeo, sankcije Rusiji, Srbiji ili Iranu. “Evropskim“ se proglašava sve, što maksimalno udaljava samu Evropu od njenih korena.
Moderna Evropa mora da podrazumeva moral, ravnopravne nacije, hrišćanstvo, porodicu, solidarnost.
Samo takva Evropa izbeći će još jednu nesreću poput onih vidjenih dva puta u prvoj polovini prošlog veka. Evropa ne sme u pohode ka nečemu što joj ne pripada bilo da se ono nalazi u Alepu, Bagdadu, Kabulu, Tripoliju, Prizrenu ili Moskvi.
LJ.P.
