Tamo gde ne može kovana ograda, ulaz u kompleks Međunarodne osnovne škole, koledža i Univerziteta Burch čuva pripadnik obezbeđenja Denis Mehović. Diplomirani kriminolog, nema posla u struci pa radi ovde kao portir. Ne zovu nas unutra, nego nam dolazi mlađa žena, kaže da se zove Zaira i da je portparolka.

Došla je da nam kaže da nema šta da izjavi, da ostaju na svom prvom priopćenju koje su izdali “da malo smire javnost” pa će se oglasiti kad završi istraga.

Škripanje guma i divljanje plavog Forda s mladim vozačem i suvozačima odvlači nam pažnju. Ne i Denisovu, kao i pažnju dvoje policajaca koji dežuraju u blizini. Biće da su navikli. Automobil ionako ima diplomatske registracije.

Ovaj kompleks je mala Turska u Sarajevu. Osman, portir koji pomaže Denisu, kaže da nema tu ništa loše. Eto, kaže, niču džamije gde ih nikada nije bilo, na Dobrinji i Grbavici. Uglavnom ih grade bogati sponzori s Istoka. U središtu grada nedavno su sagradili moderni trgovački centar BBI koji su financirali Abu Dhabi, odnosno Dubai Islamic Bank. Tu se ne prodaju svinjetina ni alkohol, ali imaju prostor za klanjanje.

Zastupnica u Parlamentu BiH Maja Gasal Vražalica pre dve godine predavala je nemački u Bosna Semi gde školovanje košta više od 3.000 evra godišnje.

Prvi radni dan doživela sam šok. Shvatila sam da sam u sendviču između uprave i učenika koji su mi odmah rekli kako stvari stoje: ‘Ovde nam je zagarantiran prolaz jer naši roditelji to plaćaju, vi ste obavezni s nama da postupate kao sa svojim kolegama’.

Kada bih dala nekome dva, morala sam na raport direktoru, koji gotovo ne priča engleski, nego samo turski. Sve je matematika, deca moraju da imaju dobre ocene kako bi ostali u školi i iduće godine. Bila sam prijavljena u srednjoj školi, radim u obe. Moj sin je trebalo da ide na operaciju, išla sam da overim knjižice, ali u osiguranju su mi rekli da mi doprinosi nisu plaćani. Plata kasni tri meseca, nikada nismo dobili platnu listu. Petkom muškarci idu na džumu, a žene u neku prostoriju gde čitaju knjige, jedu, piju kafu i druže se. Neka profesorka iz Turske vodi evidenciju, i to se obračunava kao dodatak na plaću. Jedan dečak mi je rekao da odem jer ta škola nije za mene: ‘Moj babo poznaje čitavu Bosnu, hajde da vam nađemo posao’ – priča profesorica Maja Gasal Vražalica koja se takođe bori za istinu o Mahiru.

Bivši federalni ministar kulture i sporta Salmir Kaplan prvi je upozorio na Bosna Semu koju naziva polumasonerijom. S tom organizacijom upoznao se na postdiplomskim studijama u Turskoj.

Kroz svoje škole i novine one šire svoj uticaj. Vrbuju nadarene i stipendiraju ih, računajući da će im zatrebati kada dođu na funkcije, a one koji tamo već jesu časte putovanjima. Zanimaju ih obaveštajne službe, policija i pravosuđe. Tako u šaci drže sistem i zato ih nitko ne dira godinama.

„Sa mnom su studirali ljudi iz Turske, četiri godine se ne bi makli s prve godine. Onda bi otišli u Kirgistan i nakon deset meseci vratili se s diplomom i počeli da predaju u Bosna Semi. Oni stvaraju nove profesore koji nastavljaju da rade kao predavači i tako se sistgem zatvara“, priča Kaplan.