BEOGRAD – Sećanja na Narodnu biblioteku koja je izgorela u bombardovanju 6. aprila 1941. obeleženo je danas na lokalitetu nekadašnje nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu.
Skupu je prisustvovalo više ambasadora akreditovanih u Srbiji, književnici i kulturni radnici kao i Beograđani koji su se odazvali pozivu da doniraju knjige koje bi označile simbolično povratak nacionalne bilioteke na mesto na kojem je uništen deo srpske i svetske kulturne baštine.
Na skupu su govorili ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, književnik i profesor Mihajlo Pantić i pesnik i esejista Slobodan Zubanović.
Kao direktor aktuelne Narodne biblioteke Srbije, gde se čuva i ono malo što je preostalo od dragocenog fonda koji je nestao u plamenu, Blašković je pozdravio ugledne goste citirajući Ivu Andrića koji je opisao lično iskustvo bombardovanja Beograda tokom Drugog svetkog rata rečima da nije ni sanjao da će i on sa svoje terase posmatrati kako NATO bombarduje srpske gradove.
Kao mladi pesnik, nastavio je Blašković, među pitanjima koja je postavljao sebi bilo je i ono o smislu pisanja u zemlji koja u svakoj generaciji doživljava bombardovanje i došao je do zaključka da treba pisati i objaviti, jer reči, poruke, misli, ne gore, već samo knjige.
Pantić, koji je i predsednik UO NBS, takođe se vratio Andriću i njegovoj poruci da je „Biblioteka riznica a knjige zajedničko dobro“, da bi zažalio što je mesto gde je bila riznica u kojoj se čuvalo srpsko duhovno blago „rupa obrasla korovom i travuljinom“.
On je konstatovao da u „ispražnjenom sedištu decenijama (75) obitava mukla komemorativna tišina, ona što izvire iz nesećanja, nemara, neznanja, nepoštovanja onih koji su bili … i izrazio nadu da će se situacija promeniti iako ni jedna dosadašnja vlast, bez obzira na ideologiju, gradska ili državna, nije našla za shodno da ovo mesto obeleži.
Pantić je predložio da se mesto nekadašnje biblioteke dostojno obeleži, jer da je ostalo staro zdanje ne bi moglo da stane pet miliona knjiga koliko ih danas čuva NBS. Sugerisao je da bi „mogao da se postavi stub sećanja ili kulturno svetilište, makar onako kako se to čini u svetu“.
„Ako je svako od nas hodajuća knjiga, moralo bi postojati i neko mesto njihove r simbolične razmene, a ja boljeg mesta od Kosančićevog venca ne znam za stvarni susret prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“, kazao je Pantić.
Tasovac je,a za razliku od Blaškovića i Pantića, citirao Vinstona Čerčila, koji je povodom puča i demonstracija 27. marta 1941. izrekao već čuvenu ocenu da je „Jugoslavija pronašla svoju dušu“ i dodao da je „nacistička mašinerija razarenjem NBS pokušala da tu dušu iskoreni i progna u nepovrat.“
On je kazao da je ruševina nacionlane biblioteke mesto na kom treba da se zapitamo šta i koliko činimo za knjigu i za biblioteke danas i zatim naveo šta je na tom polju učinjeno.
„Dok god budemo ulagali u knjige i biblioteke kao svedoke istorije ovih prostora, preplitanja kultura, tradicija, jezika, religija i ideologija, ulagagaćemo u društvo koje ceni i neguje različitost, ulagaćemo u sopstevnu budućnost“, ocenio je.
Službeni deo skupa završen je obraćanjem pesnika Slobodana Zubanović koji je izgovorio pesmu „U očekivanju bombardovanja“, napisanu pre dve decenije.
Nacionalna biblioteka uništena je u vazdušnim naapdima na Beograd 6. aprila 1941 kada je u požaru u zdanju na Kosančićevom vencu izgorelo oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne vredne rukopise i razne starine.
