O njoj piše čak i britanski BBC. Ali, šta je toliko posebno u ovom bledolikom vodozemcu? Snela je između 50 i 60 jajašca od kojih tri pokazuju znakove razvoja i života!
Čovečje ribice, koje neretko žive i više od 100 godina, razmnožavaju se tek jednom do dva puta u deset godina. A niko do sada nikada nije video kako to rade u prirodi jer se time bave na vrlo skrovitim mestima.
Prema pisanju tamošnjih medija uzbuna je krenula 30. januara ove godine kada je jedan od vodiča u Postojnskoj jami primetio jaje čovečje ribice učvršćeno na staklo akvarijuma u tzv. Koncertnoj dvorani Postojnske jame.
Scientists await once-in-a-decade hatching of ‘little dragons’ at Postojna Cavehttps://t.co/byaCDqd8g3pic.twitter.com/vrvRhy0Ph1
— IBTimes UK (@IBTimesUK) February 29, 2016
Vodič je požurio da obavesti dvojicu biologa zaduženih za lokalitet da se dogodilo „čudo“. Iz akvarijuma su hitno uklonili moguće napasnike – šest drugih čovečjih ribica, a ženka je svakog dana nastavila da polaže po nekoliko novih jajašaca.
„Ovo je vrlo značajan događaj jer nema mnogo podataka o bilo čemu što je povezano s reprodukcijom te grupe životinja“, rekao je za BBC hrvatski biolog Dušan Jelić, član Hrvatskog herpetološkog društva ‘Hyla’ koji ronjenjem istražuje čovečje ribice u podvodnim hrvatskim špiljama.
„Ako se mladunci čovečje ribice razviju zdravi, biće to zadivljujuće. U divljini mi nikada ne uspevamo da nađemo ni jajašca ni larve. Verovatno se skrivaju na nekim vrlo posebnim lokacijama“, objasnio je Jelić.
Postojnsku jamu godišnje poseti više od milion ljudi, da bi videli ovu endemsku vrstu. Čovečja ribica živi u podzemnim vodama, rekama i jezerima, od severa Italije, preko Slovenije i Hrvatske do BiH i Crne Gore. Voli mirne vode bogate kiseonikom i niske temperature od 6 do 12 stepeni. U Hrvatskoj je strogo zaštićena vrsta.
Budući da uvek borave u potpunoj tami, osim kada ih obilne kiše izbace na površinu, što je često kobno, nemaju pigment u koži. Čovečje ribice 1689. prvi spominje slovenačko-austrougarski prirodnjak Johan Veikhard von Valvasor koji piše da ih je lokalno stanovništvo, kada bi ih bujice izbacile na površinu, smatralo mladuncima zmajeva.
(Haber)
