После катастрофалне полусезоне у Суперлиги која је завршена са рекордних 26 бодова заостатка за Црвеном звездом и мучних сцена на крају борбе у Лиги Европе које су за последицу имале преседан да управа у Хумској падне због резултата на међународној сцени, Партизан је имао прилику да у паузи на миру започне реконструкцију на свим нивоима. Али, потонуо је још дубље, афером са најбољим фудбалером Андријом Живковићем која је вероватно и разрешена одлуком да буде одстрањен из екипе до краја сезоне.

Овај потез, повучен због тога што светски омладински шампион није желео да буде продат у зимском прелазном року или потпише нови уговор и поштеди „црно-беле” губитка од 2,5 милиона евра које имају да плате кипарском Аполону и менаџеру Захавију по основу уговора у којем су продали 50 одсто права на Живковића, можда је чак био и неизбежан после свега што је речено. Али, за долазак у ситуацију да удаљавањем једног од најбољих младих фудбалера света враћа „мир у екипу који доноси мир на терену”, Партизан је пре свега сам крив.

Оно што су из клупских структура, уз подршку појединих садашњих и бивших играча „црно-белих”, говорили током 13-одневне буре, неретко на начин недостојан великог клуба, неки и уз увреде, најблаже се може назвати притиском на Живковића, али у образложењу је Радна група која привремено води клуб младог аса „бранила” од медија. Папир је истрпео и реченицу „Андрија је, нажалост, сувише оптерећен притисцима менаџера, медијским насловима, позивима, питањима саиграча”…

Веродостојност Партизанових образложења у случају Живковић, међутим, била је у најмању руку упитна од првог дана, када је спортски директор Илиев поручио да би због оних 2,5 милиона евра клуб могао да се – угаси. У сезони у којој је, до сада, обезбеђен прилив око 12 милиона евра, у такву поруку мало ко је успео да поверује.

Док се 19-годишњем момку који је већ много дао Партизану, на плећа стављала судбина породица 200 запослених у клубу, љубав према „црно-белима” заправо никада није била толико за преиспитивање као када су у њено име готово сви, од Радне заједнице до кувара у омладинској школи, од Живковића тражили да осигура – паре. А како се у Хумској завршавају „часови љубави”, видело се са Партизановим кошаркашким клубом…

„Без обзира на све, Партизан заувек у срцу”, написао је Андрија Живковић на друштвеној мрежи после сазнања да ће, како је речено „наставити припреме” у Спортском центру Партизан-Телеоптик заједно са још неколицином на које се не рачуна до краја сезоне. После овог, последњег вида притиска на њега, било би збиља изненађујуће да 1. јула, како је раније најавио, буде на располагању за преговоре са Партизаном о новом уговору.

Живковићу недостатак утакмица у три месеца пролећне полусезоне тешко да може пуно да одмогне, чак је и мања могућност за повреду која би евентуално угрозила потписивање за неки велики европски клуб. С друге стране, Партизан је знатно ослабљен, иако у његовом табору верују да и тако могу да освоје Куп Србије и друго место у Суперлиги.

Пре месец и по Ивица Илиев је најавио долазак неколико играчких „бомби” и спектакуларну игру на пролеће. „Трансфер прозори” су увелико затворени у лигама из којих је могло да стигне неко „звучније” име, а Илиев, до јуче, није ангажовао – ниједног новог играча за нападачки део тима. При томе, неколицина их је отишла…

Случај Живковић може да буде згодан алиби за евентуалне нове неуспехе на терену, али ће у случају да их буде кривицу – пре четвртог тренера за годину дана – сносити седморица чланова Радне групе. Шта год би из њених редова тада тврдили.