BEOGRAD – Vanredni parlamentarni izbori ove godine biće jeftiniji od prethodnih za državu i građane, jer su izmenama Zakona o finansiranju izborne kampanje smanjena sredstva koja se iz budžeta izdvajaju za finansiranje kampanja, a izvesno je i da stranke u kampanje ulaze uglavnom „u dugovima“.
Sagovornici Tanjuga ocenjuju da sa podizanjem kredita, preko onog što se dobije iz budžeta, problem ne bi imala jedino SNS, ako se uopšte na to reši, jer jedina nema dugovanja nakon izbora 2014.
Iako su mnoge stranke prethodne izbore završile u dugovima, ne postoje precizni podaci koliki su oni zapravo, niti da li su bar deo do sada vratile ili na koji način će ih otplatiti.
Bojan Klačar iz Cesid-a smatra da će se i ove godne stranke za finansiranje kampanje zaduživati kreditima, ali poručuje da jedini problem neće imati SNS.
„Mislim da će se sve druge stranke, sa u izuzetkom mozda SPS, imati komplikacija prilikom podizanja kredita, imajući u vidu njihove dugove koje vuku iz prethodnog perioda, blokade računa…“, rekao je Klačar Tanjugu, podsetivši da su te kredite obično davale banke sa državnim vlasništvom, poput AIK, Komercijalne i Razvojne banke.
I sam premijer Srbije Aleksandar Vučić koji je i lider naprednjaka, nedavno je poručio da SNS nikome nije dužan ni dinar.
„Sve unapred platimo, a ne kao neki koji se zadužuju, pa tako onda i vode državu“, podvukao je premijer.
Beogradski mediji navode da opozicione stranke imaju milionske dugove, te da će im teško bilo koja banka dati pozajmicu.
Možda i stoga iz DS najavljuju skromnu kampanju, a LDP i SDS predlažu da se izborni marketing svede na TV duele i kampanje od vrata do vrata.
Klačar dodaje da tokom izborne kampanje stranke najviše prihoduju iz budžeta, zatim kredita, donacija i članarina.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija napominje da će partijama za finansiranje izborne kampanje iz budžeta pripasti oko 580 miliona dinara, što čini trećinu novca koji je planiran za redovno fianansiranje stranaka (870 miliona dinara).
„S obzirom na to da su ovo vanredni izbori, da nisu bili predviđeni u budžetu, taj novac će se obezbediti iz budžetske rezerve. To se samo odnosi na parlamentarne izbore. Naravno, za finansiranje pokrajinskih izbora iznos je dosta manji, manji od 10 miliona dinara, koji je predviđen budžetom, jer je reč o redovnim izborima. Taj novac stranke dobijaju iz budžeta lokalnih samouprava“, poručuje Minić.
Izmenama izbornog zakona, ponavlja Minić, za trećinu je smanjen iznos koji se dobija iz redovnog fianansiranja partija i za finansiranje izborne kampanje u odnosu na one koji su partijama bili na raspolaganju 2014. godine.
„Zakon predviđa da se jedna petina novca predviđenog za finansiranje izborne kampanje iz javnih izvora deli ravnopravno svim učesnicima, čije su liste proglašene pet dana nakon proglašenja svih izbornih lista. To je oko 115 miliona dinara. Što znači da ako budemo imali 10 proglašenih lista, one će sve dobiti po 10 miliona, što je, naravno, nedovoljno za bilo kakvu veću kampanju“, istakao je Minić, i dodao da partije imaju pravo da novac za kampanje nabavljaju iz privatnih izvora.
Govoreći o izborima 2014. godine, Minić je rekao da su oni bili skuplji, da su koštali oko osam miliona evra, ali napominje da, kada se govori da li će izbori ove godine biti „jefitniji ili skuplji“, ne treba gledati samo novac za finansiranje kampanja koji se dobija iz budžeta.
Tu je još i novac za organizovanje izbora, što će državu, kaže, koštati nešto više od milijardu dinara. Međutim, ni samo to nije dodatni trošak.
„Najveći troškovi nisu ni štampanje listića, ni nabavka kutija, već dnevnice članova biračkih odbora. Reč je o ogromnom broju ljudi koji ne dobijaju enormne iznose, negde oko 1.500 dinara, ali reč je o velikom broju. Ti bi se troškovi mogli smanjiti ukoliko bi partije, koje su već zastupljene u parlamentu, odustale od imenovanja svojih predstavnika i u proširene sastave biračkih odbora“, ukazuje.
