Када се погледају резултати транзиције, види се да је знатан број радника отпуштених током приватизације који су на прагу педесете године или су га већ прешли. Према неким изворима, удео старијих од 50 година у регистрованој незапослености износи чак 30,9 процената. Ти грађани су изгубили посао без своје кривице – прерано за пензију, прекасно за преквалификацију. А „морају да живе”, и они и њихове породице. Данас се у процесу запошљавања наводи и да постоји додатна отежавајућа околност у виду дискриминације по годинама. Управо код оваквог проблема, на сцену треба да ступи социјално предузетништво, које омогућава да се у условима растућих економских неједнакости омогући остваривање профита у пословању. У исто време враћа се и „дуг” заједници кроз део оствареног профита и реинвестирање у пословање или у стварање нових радних места, инклузију, здравствену заштиту, очување животне средине и друге облике друштвено одговорног пословања. Како? Социјално предузетништво је пословни модел који подразумева да социјално предузеће (нпр. основано од стране државе, али то може бити и задруга, удружење грађана и др.) запошљава рањиве групе грађана који послују у оквиру одређене тржишно оријентисане делатности.
Подстицање социјалног предузетништва може бити организовано преко центра за социјално предузетништво (нпр. на нивоу локалне самоуправе) и огледа се кроз различите субвенције и помоћ у администрацији и менаџменту. Уколико грађани нису припремљени за рад, социјално предузеће их обучава и припрема. Половину средстава од остварене добити, након опорезивања, социјално предузеће реинвестира у даље пословање, а другу половину уплаћује у буџетски фонд за подстицај даљег развоја социјалног предузетништва.
Веома је значајна припрема за социјално запошљавање која подразумева подизање нивоа образовања, стицање потребних знања и вештина, подизање свести о друштвено одговорним активностима, ресоцијализација и др.
Да је социјално предузетништво прави приступ потврђује чињеница да се у развијеним земљама и до 10 одсто БДП-а остварује од овог облика пословања, а да је на простору ЕУ у оваквим делатностима запослено близу 15 милиона људи. Такође, на нивоу ЕУ ове организације чине близу 10 процената свих малих и средњих предузећа.
За таква предузећа, као подстицај, значајно је омогућити одређене фискалне олакшице, управо због користи за друштво које овакве организације имају (кроз процес реинвестирања). Значај се, пре свега, огледа у броју новозапослених који су постали корисни за заједницу.
Доктор економских наука
Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста
