Хилари Клинтон и Доналд Трамп победници су прекјучерашњих страначких избора у САД после којих се чини да је Демократска странка надомак тога да бившу државну секретарку прогласи за свог председничког кандидата, али и да Републиканска странка спрема још који „трик” да би спречила да њену номинацију освоји тајкун са Менхетна.
Некадашња прва дама однела је већину гласова у Охају, Илиноису, Северној Каролини и на Флориди, што су све, изузев Охаја, биле плодоносне средине и за Трампа. Мртва трка је у Мисурију, тако да се још нико није усудио да прогласи резултате, мада су и тамо Клинтонова и Трамп у предности у односу на своје партијске ривале, Бернија Сандерса и Теда Круза.
Ово је било пет важних утакмица јер доносе велики број делегатских гласова (гласови грађана преточени у број делегата који припадају кандидатима у складу са резултатом у свакој држави). Клинтонова је досад прикупила 1.561 делегатски глас од потребних 2.383. Трампу треба 1.237 депутата да би се прогласио победником, а засад је освојио 621. Милијардер је раније из трке избацио омиљеног кандидата Републиканске странке, Џеба Буша, а у уторак и „утешну награду” естаблишмента, сенатора са Флориде Марка Рубија, који је морао да се повуче после понижавајућег пораза у сопственој држави. Нису елиминисани још једино Круз, који је и сам омражен у Вашингтону, и Џон Кејсик, коме је тријумф у Охају први „поен” ове године. Обојица су на предизборима далеко слабији од Трампа и тешко да могу да га пристигну.
Ипак, партија ће их вероватно охрабривати да не одустају јер ће макар и малим бирачким телом које привуку можда успети да онемогуће најпопуларнијег међу њима да сакупи 1.237 делегата. Овај сценарио увелико се разрађује, пише „Вашингтон пост”, подсећајући да ако ниједан кандидат на завршној конвенцији не буде имао поменуту већину гласова, депутати се ослобађају обавезе да гласају у складу са вољом израженом на прелиминарним изборима. Без обзира на то што би Трамп и тада имао највећи број гласова на изборима, делегати би могли да изаберу Кејсика, Круза, па чак и некога ко уопште није учествовао на предизборима (попут председника Председавајућег дома Конгреса Пола Рајана) или елиминисане кандидате попут Џеба Буша.
Републиканска странка је у великој кризи и пред искушењем да ли да стварно организује „пуч” против Трампа. Чини се да ће погрешити шта год да одлучи. Ако му преда номинацију, ризикује да се на председничким изборима у новембру велики број њених гласача окрене Клинтоновој. Ако сплеткама са депутатима на јулској конференцији реши да га свргне, опет би могла да се суочи са револтом свих његових гласача који ће апстинирати и тако олакшати задржавање демократа у Белој кући. Трамп је у изјави за Си-Ен-Ен упозорио страначке колеге да му не ускраћују номинацију ако буде имао највећи број гласова бирача јер ће у том случају видети нереде на улицама.
Републиканци су дубоко подељени, због чега се чини да је код конкуренције све далеко мирније, мада није да и демократе нису уздрмане својим предизборима. Социјалдемократски сенатор из Вермонта привукао је велики број либералних бирача, агитујући против неједнакости, Волстрита и уговора о слободној трговини због којих су амерички радници у некада индустријском делу земље остали без посла. Јак Сандерсов рејтинг поручио је странци да се удаљила од базе, радника и средње класе и да је затајила у борби за једнакост. Највећи ударац за сенатора је губитак у Охају и Илиноису јер тамо живи велики број гласача на које је рачунао – либералних, белих и високо образованих грађана као и радника који су изгубили посао услед економске глобализације. Клинтоновој много значи што је успела да освоји и ову популацију, док њен тријумф у Северној Каролини и на Флориди није био никакво изненађење с обзиром на то да тамо живи велики број Афроамериканаца и људи пореклом из Латинске Америке, који су њена највернија база. Симпатизери су истакли да су гласали за њу јер сматрају да она има боље изгледе да на јесен победи Трампа. Сандерс се није предао, али би одсад морао да бележи само победе ако мисли да је сустигне у освојеним делегатима, што је, како примећује „Њујорк тајмс”, мало вероватно. Ипак, штаб сенатора истиче да оно најбоље за сенатора тек предстоји јер су у значајној мери завршени предизбори на југу, који је демографски одговарао Клинтоновој, док такмичења у прогресивним државама попут Калифорније и Њујорка тек треба да се одрже.
Клинтонова је била најјача на партијским изборима у Охају и 2008. када је изнела погрешну политичку процену да тамошњи грађани најбоље предвиђају ко ће бити шеф Беле куће.
„Та држава зна како да изабере председника. Ниједан кандидат, ни републиканац ни демократа, није у скорашњој историји освојио Белу кућу а да није освојио Охајо на предизборима”, пророковала је тада Клинтонова, мада је, наравно, и поред пораза у Охају, председник постао Барак Обама.
