Мировни преговори о Сирији растурили су се пре него што су и започели. Изгледа да је то било потребно да би се руски и амерички шефови дипломатије Сергеј Лавров и Џон Кери сагласили да је потребно причати не само о томе како да се у Сирији дође до потпуног престанка рата него и како одмах завести примирје. Још само да им евентуални договор не поквари сила која се отргнула контроли и Вашингтона и Москве, Турска. За њу руско министарство одбране тврди да има озбиљних разлога да сумња како се спрема за војни упад у Сирију.

Уколико је то тачно – премда би било наивно безрезервно поверовати било чему што Кремљ тренутно каже о Анкари – Турска би могла покушати да интервенцију оправда као хуманитарну. Како је јуче навео турски премијер Ахмет Давутоглу, десетине хиљада Сиријаца беже у Турску због ваздушних удара у подручју око Алепа, града на педесетак километара од границе.

Хуманитарна катастрофа и у Алепу и другде, ако питате устанике, или то што они губе територију, уколико вам је ближе мишљење власти, сломило је и мировне преговоре.

У успех напора у Женеви нико није ни веровао. Режим председника Башара ел Асада пристао је да преговара и с исламистичким групама које нису повезане с Ал Каидом или Исламском државом, каква је Исламска армија – мада, случајно или не, њен вођа Захран Алуш је ликвидиран пре почетка разговора. Али, није пристао на захтев опозиције, која је за то имала основ и у резолуцији УН, да прекине опсаду градова у којима је утаборена, нити да обустави ваздушна бомбардовања тих места, иако у њима под ракетама и због глади и болести умиру цивили.

Уместо тога, готово иронично, сиријска војска је управо разбила опсаду Захре и Нубола, два шиитска града која су на нишану држали побуњеници.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ