Monopol na političkoj sceni Francuske koji su decenijama imale tradicionalna levica i desnica mogao bi da bude ukinut na predstojećim predsedničkim izborima u aprilu i maju, kada bi prema najnovijim istraživanjima u drugi krug mogli da udju kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine Le Pen) i osnivač organizacije U pokretu (En marche) Emanuel Makron (Emmanuel Macron).

Prema danas objavljenom istraživanju javnog mnjenja agencije Haris interaktiv (Harris Interactive) najveću podršku glasača uoči izbora u aprilu imaju Makron sa 26 odsto i Le Penova sa 25 odsto, pri čemu bi u drugom krugu u maju pobedio Makron.

Iako su njihove politike različite, pošto Makron zastupa socijalni liberalizam i pobornik je EU, dok je Le Penova liderka antiimigrantskog i antievropskog Nacionalnog fronta, oni imaju nešto zajedničko – na čelu su organizacija koje ne pripadaju ni tradicionalnoj desnici ni levici, i nikada nisu bile na vlasti.

Jedno istraživanje instituta Ipsos krajem februara pokazalo je da samo 17 odsto Francuza smatra da demokratski sistem dobro funkcioniše i da su njihovi stavovi dobro predstavljeni.

U takvoj situaciji tradicionalne stranke, leva Socijalistička partija i desni Republikanci muče se da privuku razočarane birače i ujedine ih u podršci svojim kandidatima.

„Živimo u doba demokratskih preokreta kako u Francuskoj tako u svetu, koji se iskazuju preko napredovanja populističke kulture i sloma kulture stranaka“, naveo je za dnevnik Mond (Le Monde) Pjer Rozanvalon (Pierre Rosanvallon).

U startu se pretpostavljalo da socijalisti nemaju šanse za novi mandat za predsednika, a favorit je bio kandidat desnice Fransoa Fijon (Francois Fillon), čija popularnost je opala kada je obelodanjeno da je zapošljavao ženu i dvoje dece kao skupštinske asistente, i vodi se istraga da li je zaposlenje bilo fiktivno.

Njegova upornost da ostane u trci uprkos tome što je moguća i optužnica protiv njega dovela je do nesloge u stranci, a tokom prethodnih meseci prema istraživanju Ipsosa nagomilala su se osećanja razočaranja, gadjenja i ljutnje.

On je danas predstavio i novi tim za kampanju, kako bi nadomestio odlazak dela saradnika, a već sledeće srede treba da ide pred sudije, nakon čega postoji opasnost da bude podignuta i optužnica.

Le Penova ima sličnih muka sa pravosudjem, isto zbog fiktivnog zapošljavanja, ali to nije uticalo na njen rejting, i ona smatra da istraživanja pokazuju „izuzetno solidnu dinamiku“ njoj u prilog, uz napomenu da se „milioni Francuza“ još nisu odlučili.

Levica nije poštedjena unutrašnjih potreba i podela – opredeljenost trenutnog socijalističkog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande) ka socijalno-liberalnoj ekonomiji je duboko podelila stranku, a njegov neuspeh da zauzda nezaposlenost je razočarao veliki deo standardnih glasača Socijalista.

Ove probleme kandidat socijalista Benoa Amon (Benoit Hamon) ne uspeva da reši – desno krilo partije optužuje ga da zastupa „radikalnu levicu“ i preti da će se okrenuti Makronu, kao što je juče najavio bivši gradonačelnik Pariza Bertran Delanoe (Bertrand Delanoe).

U takvim okolnostima vetar u ledja ima Makron, koji tvrdi da će račistiti sa starim ljudima i starim idejama.

„Njihova rešenja jednostavno su propala“, tvrdi Makron dodajući da će „izmeniti aranžman sa srednjim klasama“ koje su po njegovom mišljenju zaboravili i levica i desnica.

Politikolog istraživačke kuće Poling voks (Polling Vox) Žerom Sent Mari (Jerome Sainte Marie) smatra da se približava kraj političkog sistema koji je nastao 80-ih godina, od kada su se tri decenije skoro sistematski smenjivali levica i desnica na vlasti u Francuskoj, pri čemu je ekstremno desničarski Nacionalni front imao izmedju 15 i 17 odsto glasača.

„Kako su godine prolazile, ova smenjivanja su sve manje donosila prave promene, a istovremeno je beleženo sve veće nezadovoljstvo zbog krize“, navodi on.

Zaključuje da bi ove godine mogla da nastane nova bipolarnost izmedju liberala i nacionalista pobodnika suvereniteta država, pri čemu bi se stvorio novi jaz izmedju klasa koje su se dobro snašle u globalizaciji i onih koje se osećaju kao gubitnici.