• Ekonomija

    Srbi osmislili zelene gradove,hoćemo li ih videti?

    zeleni krov,zelenilo,ekologijaFoto: http://bgd.org.uk/

    Ekologija shvaćena kao „zaštita prirode“ koncept je koji pripada prošlom veku, pravi problem savremenog čoveka je kako da upotrebi prirodu da ona štiti njega i to neposredno u gradovima koji će biti na razarajućem udaru klimatskih promena u narednim decenijama, kaže profesor Čedo Maksimović sa Imperijal koledža u Londonu.

    Profesor Maksimović je osnivač i koordinator Green Blue Dream i Blue Green Global organizacija koje su sebi uzele u zadatak da povežu stručnjake iz raznih inženjerskih oblasti, od građevinarstva i urbanizma do hortikulture, kako bi pomogli da se grade novi a revitalizuju stari gradovi/ infrastrukturni objekti/ zgrade, prema novoj filosofiji holističkog pristupa korišćenju urbanih resursa u uslovima klimatskih promena.

    ŠTA RADI DRVO?

    „Laici“ na drvo posađeno u gradu gledaju samo kao na ukras aleja i bulevara, ako već nije deo ozbiljnijeg parka u kome se čovek može rekreirati. Za inženjere, a pogotovo za one koji imaju BGD u glavi, drvo je zapravo veoma složena i korisna mašina.

    Evo samo nekih primera inženjera Božovića, kako kaže „iz glave“, o tome „šta radi drvo“ kada je dobro izabrano i postavljeno:

    – skida efekat toplotnog ostrva u delovima grada u kojima je temperatura mnogo viša od proseka;

    – bacanjem senke na kuću smanjuje potrebu za aktivnim hlađenjem prostorija;

    – brana od drveća zadržava zimske vetrove, pa smanjuje instalaciju grejanja za čak četvrtinu;

    – određeno drveće više upija određene gasove iz aerozagađenja;

    – na ulicama sa prosečnim vetrom od 2m/s drveće u „venturi formaciji“ ohladi prostor za 4 stepena celzijusa;

    – drveće smanjuje i štete od podzemnih voda jer u režimu određene sadnje pravi svoje rezervoare vode, koji potom leti isparavanjem hlade prostor…

    „Projekat je posle tri godine razvoja došao do faze primene i mi smo ubeđeni da u budućnosti nijedna država, grad ili objekat neće moći da opstane ako s ne primeni bar nešto od tog koncepta“, rekao je Maksimović na predstavljanju BGD u Mikser House u Beogradu.

    BGD u projektu od 35 milijardi evra

    Da BGD svakako „samo koncept“, pokazuje i možda najveći infrastrukturni projekat u svetu na koji će se primeniti. Radi se o preuređenju oblasti vezanu za raskrsnicu dva velika železnička pravca u Velikoj Britaniji – Old Oak i Park Royal u zapadnom Londonu. Radi se u velikom preuređenju zemljišta na površini od 940 hektara i izgradnji 24.000 domova. Projekat će zaposliti 55.000 ljudi a vrednost mu se procenjuje na 35 milijardi evra. „Ljudi su spremni da praktično zaustave projekat kako bi sa nama ponovo prošli planove i usaglasili ih sa BGD radi ušteda i većeg komfora ljudi koji će tamo živeti“, kaže prof. Maksimović.

    Koncept obuhvata inovativno korišćenje tokova sveže i korišćene vode u gradovima (Blue) kako za zaštitu od poplava, tako i od suša, sprečavanje formiranja „toplotnih ostrva“ i udara toplotnih talasa postavljanjem zelenih ekosistema na krovovima zgrada ali i na fasadama (Green)… pretvaranje fabrika za preradu otpadnih voda u prave zelene bašte… sve do smanjenja aerozagađenja i proizvodnje hrane u samim urbanim celinama.

    „Na Terazijama je leti pet stepeni celzijusa viša temperatura nego u Košutnjaku, a u centru Atine i više od deset nego na periferiji. A kada pametnim inženjeringom smanjite temperaturu za samo dva stepena, mnogo ste učinili za ljude koji tu žive“, kaže inženjer Ranko Božović, vlasnik firme En Plus i rukovodilac BGD za Jugoistočnu Evropu.

    Da sve ovo nije samo san, ako se u projektu tako naziva (Dream), pokazuju slučajevi primene ovog koncepta na projektima koje su radili stručnjaci BGD u svetu. Filozofija je primenjena u planiranju bogataškog stecišta Porto Montenegro u Crnoj Gori, zatim novim objektima Sveučilišta (Univerziteta) u Zagrebu, centralne Savske ulice u Ljubljani, projektima koji se rade sa Ministarstvom za ruralni razvoj Kine i td.

    Koncept je potvrđen i na oglednom mestu na zgradi Cite Descartes u kampusu École des Ponts ParisTech u Parizu, zatim Imperial College (Eastside) u Londonu, Berlinu…

    Foto: http://bgd.org.uk/

    Samo primenom ovakvog koncepta na staroj zgradi Svetske banke u Parizu postigla se ušteda 46 odsto energije zbog grejanja i hlađenja podzemnim vodama koje imamo i u Beogradu.

    „Ovo nije samo ekološki projekat, ovo je sasvim novi biznis u kome će u budućnosti posao naći desetine hiljada ako ne i milioni ljudi. Ovakav način planiranja i gradnje zahteva stručnjake iz svih oblasti, od građevinaca do psihologa i lekara. Biće tu posla za planere, izvođače, softveraše…“, kaže profesor Maksimović.

    A GDE JE SRBIJA?

    Blue Green Dream tehnologija neće samo ostati kao produkt domaće pameti, već će i pojedini građani Srbije u dogledno vreme osetiti njene blagodeti. Razgovarano je sa čelnicima Grada Šapca, gde će se promeniti master plan grada kako bi se usaglasio sa postulatima BGD i mogla da primeni ova tehnologija, a veliki zamah mogao bi da bude i u Beogradu.

    „Već Savamala, koju sada mi iz milošte nazivamo ‘Jadna gola’, može da se vrlo brzo transformiše da bude zelena oaza Beograda. Pritom ne mislimo na jednostavnu sadnju drvoreda, već da zelenila bude toliko da će zapravo to biti ‘šuma’ u kojoj su zgrade“, kaže Božović.

    Da ćemo ponešto od BGD videti na delu i u prestonici smatra i Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

    „Ovo je odličan trenutak za predstavljanje ovakvog koncepta u Beogradu. Kao što je poznato, Beograd je planirao da završi kanalizacionu mrežu u celom gradu do 2025. godine a problem otpadnih voda je već sada možda i najvažnije ekološko pitanje prestonice. Tu vidim veliku šansu za primenu BGD tehnologije“, kaže Trivan, po sopstvenim rečima, veliki poklonik ovog koncepta.

    (G.M.Š)

    Link Izvora

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com