Извоз намештаја из Србије у 2015. вредео је 341,9 милиона долара, што је за 14,6 одсто више него у претходној години. Ретке су индустријске гране које се могу похвалити прошлогодишњом двоцифреном стопом раста извоза, а нарочито позитивним салдом у трговини са светом какав су остварили произвођачи намештаја. Трговински биланс 678 фирми које производе намештај са око 13.000 радника, лане је био у плусу 204 милиона долара.
Домаћи и страни стручњаци тврде да српски произвођачи намештаја, могу знатно више, нарочито они који га израђују од пуног дрвета. Представници 46 градова и општина са југоистока и југозапада Србије обавезали су се недавно у Привредној комори у Београду да ће им помоћи да више производе, извозе и запошљавају. Окупио их је и обећао помоћ „Европски прогрес” – програм који финансирају Европска унија и Влада Швајцарске, а придружује им се и УСАИД-ов Пројекат одрживог локалног развоја.
Према речима Јеше Ерчића, директора сектора индустрије и пољопривреде ПКС, са више од 2.200 фирми и око 23.000 запослених дрвна индустрија ствара 1,4 одсто национално бруто домаћег производа.
Џеф Барон, амерички стручњак за међународно тржиште дрвне и индустрије намештаја сматра да наши произвођачи ни изблиза не користе сировинске и друге потенцијале. Какве су могућности српске индустрије намештаја Барон је веома убедљиво исказао у разговору за „Политику” почетком новембра прошле године, уочи отварања „Београдског сајма намештаја”.
– На почетку моје каријере, раних седамдесетих година прошлог века, Југославија је била главни снабдевач САД намештајем од пуног дрвета. Још из тог времена познате су ми могућности које има ваш регион у дрвној индустрији. Када сам се недавно са УСАИД-ом вратио у Србију, схватио сам да и сада имате сировину, искуство, добар географски положај и обучену радну снагу. Међународно тржиште намештаја и данас вам нуди велике могућности да привучете инвеститоре, повећате запосленост и извоз. Све вам иде наруку, али ви сте изгубили интерес за производњу намештаја – поручио је тада Џеф Барон.
Барон је и прошлог четвртка у ПКС свима који могу да „погурају” произвођаче намештаја казао да у Европи постоји велика тражња за такозваним масивним намештајем и другим производима од пуног дрвета и да Србија нема бољих могућности за повећање инвестиција, извоза и радних места од дрвне индустрије. Уместо да дрво користимо за огрев, а буковину извозимо као резану грађу, дрвну индустрију треба усмерити ка производњи робе вишег нивоа прераде, која доноси нова радна места и више девиза.
У недовољно развијеним општинама Србије налази се око 46 одсто укупног шумског богатства земље, казала је Лора Павловић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а. – „Европски прогрес”, уз подршку Европске уније и Владе Швајцарске, помаже локалним самоуправама да унапреде конкурентност и ова иницијатива је управо добар пример како општине улажу напоре да искористе свој дрвни потенцијал као компаративну предност – рекао је Грем Тиндал, менаџер „Европског прогреса”.
Писмо о намерама потписале су и Развојна агенције Србије и Привредна комора Србије. У спровођењу Акционог плана учествоваће представници локалних самоуправа, пословног сектора и надлежних државних институција, уз подршку УСАИД Пројекта одрживог локалног развоја и програма „Европски прогрес”.
